Prvi utisak (ne) vara: Ljudima se dopadamo mnogo više nego što mislimo, kažu naučnici
Čovek često ima problema sa samoprocenom, što je sasvim razumljivo, jer je svakome teško da bude poptuno objektivan. U zavisnosti od situacije i osobina ličnosti, mnogi od nas potcenjuju ili precenjuju sopstvene veštine. Ipak, neke studije su pokazale da većina ima tendenciju da loše proceni koliko se dopadamo drugim ljudima, ne samo pri prvom upoznavanju, već i mesecima nakon poznavanja.
Šarmantniji ste nego što mislite
Iako mnogo ljudi možda ima previše samopouzdanja (toliko da postaju arogantni), većina nas je upoznata sa osećajem da nismo ostavili dobar utisak kada nekoga upoznajemo. Često ćemo se potruditi da predstavimo najbolju verziju sebe, da bi nas druga strana prihvatila, a posle ćemo preispitivati šta smo uradili i rekli, da li smo zaista ostavili pozitivan utisak...
Ovo nije iznenađujuće, jer je čovek društveno biće i prihvatanje od strane sredine u kojoj se nalazimo je neophodno za naš opstanak. Međutim, istraživanja su pokazala da bi trebalo da više verujemo sebi, jer se drugima uglavnom dopadamo mnogo više nego što mislimo.
Za eksperiment koji su sproveli istraživači sa tri različita fakulteta je okupljena grupa volontera, koji su imali zadatak da se upoznaju i ćaskaju. Na kraju, naučnici su svakog učesnika zamolili da oceni koliko su im drugi posetoci bili simpatični, pa zatim da pokušaju da pogode kako su ih ocenili drugi.
Rezultati su pokazali da "kada se ljudi prvi put sretnu, ne vide signale da se drugima dopadaju. Oba učesnika u razgovoru su verovala da im se druga osoba više dopadala, nego što su se oni dopali njoj," naveli su autori za "Jejl njuz".
Drugim rečima, preterano analiziramo društvene interakcije i pretpostavljamo najgore, za šta su stručnjaci zaključili da predstavlja vrstu mehanizma odbrane ("Ako već znam da mu se ne sviđam, to me neće povrediti!").
Nije samo do prvog utiska
"Ljudi sistematski potcenjuju koliko ih njihovi sagovornici vole i koliko uživaju u njihovom društvu. To je iluzija koju nazivamo 'praznina u dopadljivosti'", pišu istraživači u članku za "Harvard biznis rivju", u kome se navodi na desetina sličnih istraživanja o ljudskim reakcijama.
Ovaj jaz u dopadljivosti navodno može da se zadrži i prožima kroz različite odnose, a može i da traje dugo nakon što se prvi razgovori završe. Na primer, u jednoj od studija, članovi tima koji su radili zajedno šest meseci su još uvek pokazivali veliki jaz u dopadljivosti, navode naučnici.
Kako da zatvorimo jaz u dopadljivosti
Istraživači nude jednostavnu tehniku kojom možemo da suzbijemo ovaj osećaj:
Skoncentrišite se manje na sebe, a više na druge ljude.
Pokušajte da usmerite pažnju na svog sagovornika, budite istinski radoznali, postavljajte mu više pitanja i zaista slušajte njihove odgovore. Što ste više usredsređeni na drugu osobu, a manje na sebe, to će vaš razgovor biti bolji i manje će se vaš um okretati ka svim stvarima za koje mislite da niste dobro uradili.
Na taj način će sagovornik da se oseća zadovoljno, jer smo bili dobar slušalac, a sebi ćemo umanjiti brigu i sprečiti (uglavnom netačnu) samoanalizu.