Magazin
Ultra-prerađena hrana ima isti efekat na zdravlje kao cigarete, tvrde naučnici
Ishrana bogata ultra-prerađenom hranom može biti štetna za svaki deo tela, pokazalo je nedavno istraživanje. Konzumiranje hleba, peciva, gotovih jela, kao i žitarice koje imaju veštačke šećere povezano je sa povećanim rizikom od 32 zdravstvena problema, uključujući rak, dijabetes i poremećaje mentalnog zdravlja.
Hrana bogata sa visokim sadržajem masti, soli i šećerom, bez ili sa malo vitamina i vlakana donosi nepojmive štete organizmu i celokupnom zdravlju. Istraživači su izneli ubedljive dokaze koji govore da česta konzumacija ovakve hrane povećava rizik od moždanog ili srčanog udara za čak 50 odsto.
Oni koji najviše jedu ultra-prerađenu hranu, kao što su peciva, grickalice, gazirana pića, gotova jela, imaju između 40 i 66 odsto veći rizik od umiranja od srčanih bolesti, rezultati su najveće dosadašnje analize koja je objavljena u Bi-Em-Džej žurnalu. Takođe je bila znatno veća verovatnoća da im se dijagnostikuje gojaznost, problemi sa plućima i spavanjem.
Štetna kao i cigarete, treba staviti velika upozorenja na ambalažama
Ovu hranu, naučnici su uporedili sa duvanom i pušenjem i istakli da su "javne politike i akcije od suštinskog značaja" i pozvali su sve medicinske radnike da hitno reaguju i naprave određene smerice, prenosi Dejli mejl. Jasno su naglasili da se njihova zabrnutost odnosi na ultra-obrađenu hranu koja obično sadrži hemikalije veštačke boje i zaslađivače, konzervanse, koji kako je poznato, utiču na zdravlje.
"Trebalo bi postaviti ograničenja na prodaju ovih proizvoda i staviti upozorenja 'zabranjeno u školama i bolnicama ili blizu njih'", kažu naučnici.
Ultra-prerađena hrana - zlo iz ambalaže
Ovakva jela sadrže boje, emulgatore, arome i druge aditive. Obično prolaze kroz višestruke industrijske procese za koje je istraživanje otkrilo da degradiraju fizičku strukturu hrane, čineći je brzom za apsorpciju. Ovo zauzvrat povećava šećer u krvi, smanjuje sitost i oštećuje mikrobiom – zajednicu dobrih bakterija od kojih često zavisi zdravlje. Aditivi u hrani kao što su nenutritivni zaslađivači, modifikovani skrobovi, gume i emulgatori takođe utiču na mikrobiom, upale creva i metaboličke odgovore na hranu, što takođe može povećati rizik od srčanog i moždanog udara.
U obimnom pregledu su učestvovali stručnjaci iz brojnih vodećih institucija, uključujući školu javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg u Americi, Univerzitet u Sidneju i Univerzitet Sorbona u Francuskoj.
Zabrinjavajući podaci
Velika Britanija je najgora u Evropi po jedenju ultra-prerađene hrane, čineći oko 57 odsto nacionalne ishrane, piše pomenuti portal. Smatra se da je upravo ovakva hrana ključni pokretač gojaznosti.
