Odlazak na psihoterapiju zahteva hrabrost, spremnost i želju za poboljšanjem, što je sigurno za pohvalu. Međutim, nije dovoljno samo da odemo na razgovor, već je potrebno i odreći se nekih navika koje možda imamo, a za koje nismo svesni da nam sabotiraju napredak. Nekoliko stručnjaka za mentalno zdravlje je za portal "Helt (The Health)"podelilo šta terapeuti žele da pacijenti prestanu da rade:
Doktor Gugl
Iako je razumljivo da mnogi od nas traže odgovore na pitanja o zdravlju na internet pretraživačima, psihoterapeuti se često susreću sa klijentima koji na razgovor dolaze sa unapred formiranim idejama o izvoru njihovih problema.
Dobro je da delimičo budemo informisani, ali kada kod stručnjaka dođemo sa samopostavljenom "dijagnozom" i već sastavljenim planom lečenja, teže je da budemo otvoreni za bilo koje povratne informacije. Stručnjaci smatraju da je važno da verujemo zapažanjima i sugestijama psihoterapeuta, što je ključno za napredak i uspostavljanje zdravog radnog odnosa.
Bez povratnih informacija
Otvoreni dijalog sa stručnjakom može poboljšati efikasnost tretmana i ojačati odnos. Ako psihoterapeut kaže ili uradi nešto što nam smeta, to treba da naglasimo. Iako je normalno da se ustručavamo od ovoga, jer ipak, želimo u poptunosti da se prilagodimo terapiji, to ne znači da bi trebalo da ignorišemo trenutke u kojima se ne osećamo prijatno.
Posao stručnjaka je da radi s vama na način koji nam pomaže. Čak i najbolji psihoterapeuti znaju da ponekad prave greške, pa će uvek biti spremni da čuju kada se to dešava i pronaći će bolji pristup.
Preskakanje domaćeg zadatka
Naravno, veliki deo posla se obavlja kada sedite sa svojim psihoterapeutom, ali veliki deo napretka dolazi kroz primenu novih navika i ponašanja u našem svakodnevnom životu.
Veštine koje nam stručnjak preporuči bi trebalo da razvijamo i da se njima bavimo i van terapije, ako zaista želimo da vidimo promene. Nešto od toga je sigurno zastrašujuće i čini se da je većinu zadataka lakše reći nego učiniti.
Ipak, naš psihoterapeut ovo dobro razume i svestan je da izlazak iz zone komfora može dovesti do velikih poboljšanja. Preskakanje ovog dela posla može znatno usporiti naš napredak.
Čekanje "velike krize"
Često je teško razmišljati o terapiji kada vam sve ide odlično u životu, ali jedna od najvećih grešaka koje su profesionalci primetili je da mnogi ljudi čekaju da im se u životu pojave veliki problemi pre nego što odu na razgovor.
Ljudi često znaju kada se spremaju nevolje, tako da stručnjaci savetuju da interveniše pre nego što dođe do ozbiljne štete. Ne bi trebalo da čekamo da stvari budu u velikoj krizi, kao što je, na primer, ivica razvoda, pre nego što zatražimo pomoć. Kada se osećamo "zaglavljeno" i zbunjeno, iako sve "deluje dobro" preporučljivo je da odemo na razgovor i odmah tražimo izvor problema, da bismo dobili stručno mišljenje.
Kasne ispovesti
Razgovori koje vodimo na psihoterapiji mogu pokrenuti nove misli ili probleme, što je dobar znak, ali velika otkrovenja i kompleksne misli ne bi trebalo da počnemo da analiziramo u poslednjih nekoliko minuta sesije.
Kao i mnogi zdravstveni radnici, psihoterapeut je tu da nam pomogne, ali takođe ima sopstveni raspored i ne može da nam se posveti duže nego što je određeno. Važne ispovesti na samom kraju sesije su kao "bombe iznenađenja", što nije dobar pristup ako je u pitanju problem za koji je potrebna pažnja i vreme. Najbolje je da takve misli zabeležimo i naknadno im se posvetimo na pravilan način.
Laganje
Mnoge diskusije koje vodimo sa psihoterapeutom uključuju osetljiva i neugodna pitanja, ali iskrenost je najbolji način da se održi pozitivan odnos. Naravno, neke stvari mogu da budu zaista strašne i neće nam biti prijatno da o njima razgovaramo. Međutim, posao psihoterapeuta je da nam pomogne bez osuđivanja. Laganje ne dozvoljava stručnjaku da nam pomogne na najbolji mogući način, tako da će psihoterapija biti samo velikim gubitak vremena i novca.