Nedostatak sna ima brojne negativne uticaje na naše fizičko i kognitivno zdravlje, ali postoji još jedan neobičan znak da nam nedostaje odmora, a to su nekontrolisani napadi smeha.
Možda vam je poznata sledeća scena: Sami ste u krevetu, kasno uveče i na društvenim mrežama ugledate video koji vam verovatno ne bi bio smešan. Ali u tom trenutku, on vas toliko zasmejava, da vam kreću suze na oči. Drugi primer može biti da kasno uveče provodite vreme sa prijateljem ili partnerom, koji vam ispriča "glupi vic", na koji se toliko smejete da počne da vas boli stomak.
U tim trenucima verovatno pomislite da ste poludeli i da vam se smisao za humor poptuno izmenio. Međutim, ovo je uobičajena reakcija mozga na veliki umor.
Nedostatak sna izaziva euforiju
"Bilo je dosta studija koje pokazuju da su oblasti pažnje mozga značajno pogođene deprivacijom sna", kaže za portal "Slip" neurohirurg dr Pol E. Kalustijan. Drugim rečima, mozak drugačije obrađuje informacije kada smo nenaspavani.
"Možete uzeti određenu izjavu ili šalu ili bilo šta drugo i smatrati to super smešnim ili ne. To samo zavisi od stvarne osobe i njihove interpretacije u tom određenom trenutku."
U jednoj studiji su istraživači posmatrali su 27 zdravih odraslih osoba. Podelili su učesnike u dve grupe. Jedna grupa učesnika je bila poslata da spava u svojoj kući, kao i inače, a druga grupa je ostala budna pod posmatranjem u laboratorijskom okruženju oko 32 sata.
Sledećeg dana su učesnici gledali slike prijatnih scena, pa se od njih tražilo da ih ocene kao "pozitivne" ili "neutralne". Učesnici koji celu noć nisu spavali su dali pozitivnije ocene, dok je grupa koja je bila naspavana dala neutralnije ocene.
Nedostatak sna aktivira puteve nagrađivanja
Skeniranje mozga ljudi koji su preskočili spavanje u istoj studiji pokazali su više aktivnosti u mezolimbičkom putu, to jest u oblasti nagrađivanja u mozgu koji prenosi dopamin, neurotransmiter koji utiče na raspoloženje, motivaciju, zadovoljstvo i donošenje odluka.
"Neki ljudi mogu iskusiti taj nalet u početku kada su umorni, na osnovu raznih kateholamina (hormona) koji se tada luče", kaže Kaloostian. Kateholamini su hormoni koje naše telo proizvodi kada smo u režimu "bori se ili beži", kako bi nam pomogli da se izborimo sa stresom, a uključuju dopamin i kortizol. Dakle, kada dopamin preovlada tokom nesanice, možemo se osećati euforično.
Iako postoji objašnjenje za ovu pojavu, stručnjaci svetuju da nikako ne bi trebalo da žrtvujemo dragocen san. Da bi naše telo i mozak pravilno funkcionisali, potrebno nam je najmanje sedam sati sna svako veče. Možda će nam mnogo toga biti zabavno kada smo isuviše dugo budni, ali ozbiljne posledice na zdravlje koje nesanica može da donese nikako nisu smešne.