Gazirani napici su već godinama na lošem glasu, budući da usled visokog sadržaja šećera i drugih štetnih supstanci izazivaju niz neželjenih posledica: gojaznost, dijabetes tipa 2 i kardio-vaskularni problemi su samo vrh ledenog brega.
Međutim, sportisti i rekreativci, koji često konzumiraju gazirane napitke, tvrde da na njihov organizam oni nemaju takav uticaj, budući da redovnim treninzima troše sve unete "prazne" kalorije.
Samo 2 limenke nedeljno umanjuju pozitivan uticaj treninga na zdravlje
Ispijanjem samo dve limenke gaziranog pića nedeljno praktično se poništavaju sve koristi treninga, pokazala je najnovija studija objavljena u Amerikan Džornal of Klinikal Nutrišn. Ovakav zaključak farmakolozi duguju opširnom istraživanju sprovedenom na oko 100 hialjada odraslih u vremenskom periodu od 30 godina.
Rezultati studije pokazali su da šteta koju izazivaju zaslađeni i gazirani napici premašuje korist od preporučene nedeljne količine treninga, a koja je oko 150 minuta na nedeljnom nivou. Isti zaključak naučnici su imali i kada su u pitanju napici na bazi zašećerenih sirupa.
"Fizička aktivnost upola smanjuje rizik od razvoja kardio-vaskularnih oboljenja koja su povezana sa konzumacijom zašećerenih napitaka, ali ga ne eliminiše u potpunosti", izjavio je profesor Žan-Filip Druan-Šatije, a preneo Saut Vest Njuz Servis.
Nisu krivi samo proizvođači
U svom izlaganju, profesor Druan-Šatije osvrnuo se i na jednog od glavnih krivaca za ovakvu popularnost gaziranih napitaka. Po njegovom mišljenju, odgovornost nije samo na proizvođačima, već i na marketarima.
Upravo su oni ti koji prilikom kreiranja strategije plasiranja proizvoda na tržište sugerišu da konzumacija ovih napitaka nema negativan uticaj na zdravlje ukoliko ste fizički aktivni. A ima, čak iako se čini da dve limenke dnevno zapravo nije mnogo.
"Naše otkriće bi moglo pružiti podršku javnom zdravlju i preporukama, ali i pravilima koja ograničavaju unos zaslađenih napitaka. Takođe, očekujemo da će rezultati osnažiti ljude da održavaju nivo fizičke aktivnosti na preporučenom nivou", navela je glavna autorka studije, Lorena Pačeko.