Svaka generacija roditelja želi da napreduje u odnosu na prethodnu. Većina roditelja se bori za što bolje vaspitanje i gajenja svoje dece i način na koji oni to manifestuju, biće jedinstven i specifičan za njihovu generaciju. Ukoliko nam se nije dopadalo kako su nas vaspitavali mame i tate, preporuka je da korigujemo, a ne da odemo u skroz drugom pravcu, kažu psiholozi.
"Uzimanje najboljeg iz svake generacije i prilagođavanje sopstvenom individualnom stilu može biti najkorisnije", kaže dr Amelija Keli, terapeutkinja i napominje da će svaki generacijski stil roditeljstva će izgledati drugačije od predhodnog.
Dakle, šta karakteriše roditeljsko vaspitanje generacije Iks, milenijalaca, generacije Zed?
Generacija Iks (rođeni od 1965. do 1980. godine)
Ovu generaciju često nazivaju "sendvič generacijom", jer su nalaze između bumera i milenijalaca. Jedna je od prvih generacija roditelja koja napušta autoritativno vaspitanje i spremnija je da uči i usavršava se kao raditelj.
"Oni vole da dobijaju i daju savete o roditeljstvu i uvek uče kako da budu bolji roditelj. Primećeno je da oni češće volontiraju i veoma su uključeni u razvoj svoje dece", objašnjava Holi Šif psiholog.
Stručnjaci naglašavaju da postoje teorije da je ova generacija postala zainteresovana da nauči više o roditeljstvu iz razloga što nisu imali dovoljno podrške dok su bili deca.
Podstiču individualizam svoje dece i donošenje sopstvenih izbora. Ipak, naglašava se da mogu da bude veoma zaštitnički nastrojeni i, iako ovo može biti od koristi kada je u pitanju bezbednost i sigurnost, njihova deca često nisu nezavisna, što može uticati na njih u odraslom dobu.
Milenijalci (rođeni od 1981. do 1996.)
Psiholozi uočavaju da roditelji koji pripadaju milenijalcima imaju tendenciju da budu otvoreniji od bilo koje generacije pre njih: "Iz tog razloga, oni nisu poklonici nekog specifičnog stila roditeljstva, već pronalaze vrednost u pozitivnom vaspitanju u odnosu na autoritarnu disciplinu", kaže Šif. Psiholozi ističu da milenijalci takođe postižu bolju ravnotežu između posla i privatnog života: "Roditelji koji pripadaju ovoj grupi se takođe mnogo više oslanjaju na tehnologiju, kako u učenju, tako i u dopuštanju svojoj deci da igraju igrice ili gledaju video snimke na tabletu ili telefonu," naglašava Šif.
Oni podstiču svoju decu da postavljaju mnogo pitanja o emocionalnoj inteligenciji, usavršavanju i svetu oko sebe: "Važna komponenta milenijumskog roditeljstva uključuje isticanje individualizma i radne etike iznad nekih drugih vrednosti. Fokusiranje na samopoštovanje i identitet dovelo je do toga da ova generacija angažuje svoju decu u daleko više vannastavnih aktivnosti. Za neku decu, ovo je veoma pozitivno. Kod drugih je to stvorilo određeni zamor i paralizu o tome šta da rade sa svojim sledećim koracima", pojašnjava dr Keli.
Generacija Zed (rođeni od 1997. do 2013.)
"Roditelji iz generacije Zed teže da budu savršeni", kaže Šif, "ali se zato osećaju manjak samopouzdanja u svom roditeljstvu u poređenju sa mamama koje pripadaju milenijalcima". Ističe se da su ovi roditelji odrasli uz društvene mreže gde se kritikuje svaki potez, a sve se snima i deli: "Oni vrše pritisak na sebe zbog sredine u kojoj su odrasli, a deo toga je i ovo društveno poređenje sa 'savršenim' životima drugih roditelja prikazanim na društvenim medijima", kaže Šif. Ipak, ostaje još mnogo toga da se vidi kako će se ova generacija snaći u roditeljstvu, piše Perents.