Mistični Brusov kalendar: Ruski odgovor Nostradamusu koji je osmislio car Petar I
U januaru 1709. godine u Rusiji je svetlost dana ugledao prvi svetski kalendar koji je nazvan "Brusov". Ovaj jedinstvena i do tada neviđena zbirka sastojala se iz više delova - nekoliko kalendara, predskazanja i saveta za svaki dan. Zamisao je bila vrlo jasna: da kalendar bude koristan svakome ko ga uzme u ruke - od seljaka i zemljoradnika, preko pustolova, pa sve do naučnika.
Ну и Яков... Прошу любить и жаловать! «Брюсов календарь» pic.twitter.com/umgnvkFs2l
— Петр | Романов (@MPA220906) November 30, 2020
Od ideje do realizacije: Ko je zaslužan za Brusov kalendar
Do izdavanja Brusovog kalendara ljudi u Rusiji su priznavali samo pravoslavne svece, i, prema tome, koristili samo pravoslavne kalendare. Otud se pojavila i potreba za nečim što će biti sveobuhvatnije i pružiti širi pogled na svet i životna pitanja. Ideja za ovaj neobičan kalendar pripisuje se ruskom imperatoru Petru I, dok je za realizaciju zaslužan Jakov Vilijemovič Brus - naučnik i enciklopedista koga su nazivali "ruskim Faustom" i kome su se pripisivale svakojake mistične sposobnosti. Brusov kalendar je postao senzacija čim se pojavio jer ne samo da je imao nekoliko kalendara, već i odeljak sa informacijama i proročanstvima. Pa, ko još ne bi želeo da zaviri u budućnost?
Nekoliko kalendara na jednom mestu
Brusov kalendar se nije oslanjao samo na pravoslavni kalendar, već je obuhvatao još nekoliko, do tada neviđenih "varijacija na temu". Uskršnji kalendar je služio da vernici mogu da izračunaju kada "pada" Uskrs svake godine, dok je Mesečev kalendar bio baziran na 19-godišnjem ciklusu položaja Meseca. Osim toga, postojao je i individualni horoskop u kome je svako mogao da vidi kakva ga sudbina čeka zavisno od dana rođenja odnosno horoskopskog znaka. Ako je rođen na srećan dan - pratiće ga sreća, uspeh i bogatstvo, a ako je rođen na nesrećan - beda, problemi i loša sreća.
8.01. в Москве был издан "Брюсов календарь", по инициативе Петра 1. Это был первый светский календарь., который составлен Яковым Брюсом, человек энциклопедических знаний, потомок шотландских королей, глубоко образованный человек, политик, военачальник. pic.twitter.com/dR0ONrtYfE
— Ольга Потемкина (@imdt1) January 8, 2020
Globalna proročanstva - od kataklizme do politike
Deo Brusovog kalendara sa proročanstvima bio je najzanimljiviji i najpopularniji. U njemu su se nalazila predskazanja vezana za klimatske promene, elementarne nepogode, politička i ekonomska pitanja i slično. Tako je, primera radi, Brus za 1917. godinu predvideo "radostan masakr" - "krvoproliće među prosvećenim narodima", a za 1998. godinu - "velike promene" i "novi pravac vladavine". Brus je predvideo čak i rođenje Dostojevskog, napisavši da će se "roditi čovek poznat u celom svetu". Predskazanja su bila navođena za nekoliko godina odjednom, u ciklusima od po 28 godina - dakle, ista proročanstva važe za 1810, 1838, 1866, i tako dalje.
Korisne informacije
U odeljku sa korisnim informacijama vlasnici Brusovog kalendara mogli su pronaći podatke o geografskim koordinatama ruskih i inostranih gradova, rastojanjima između njih, poštanskim fahovima i slično. Bile su priložene i detaljne karte Moskovske i Peterburške gubernije, kao i zvaničan grb Ruske države. Dakle - moglo se pronaći sve što je potrebno nekom građaninu koji je radoznao, koji želi da proširi vidike i upozna se sa istorijom i geografijom svoje, ali i drugih zemalja.
8 января 1709 года был напечатн первый на Руси календарь - "Брюсов календарь". pic.twitter.com/y2SaOudf6c
— Типография Формат (@t_formatt) April 11, 2013
Saveti za svaki dan
Saveti za svaki dan praktično su bili zbirka narodnih običaja i verovanja, na osnovu kojih je ruski narod planirao svoj dan i obaveze. Tako je, na primer, bilo navedeno kog dana sme da se pušta krv (odnosno odlazi na neke intervencije), kada da se brije brada, kada staje na "ludi kamen" ili šije novo odelo ili haljina. Bila su jasno definisana i pravila kada se može graditi kuća ili započeti rat, a kada je idealno vreme za posetu banjama. Dakle, za svakog ponešto.