Nečije zaboravljeno je nekome vredno
Polovan Mercedesov znak za automobil možete kupiti za 20 dinara, a leptir mašnu koju je neko nosio za 50. Ovu je samo deo ponude sa aukcije neisporučenih pošiljki "Pošte Srbije".
Na rasprodajama neisporučenih paketa sa isteklim rokom čuvanja, većinom je korišćena roba, a ima svega - od igle do lokomotive. Kako je najavljeno da nas čeka ozbiljna ekonomska kriza, pomislili biste da se ljudi snalaze i na ovaj način dolaze do potrebnih stvari, međutim, ovakva vrsta prodaje postoji u čitavom svetu, a kod nas već godinama.
Zašto su aukcije ovakvih paketa ili zaboravljenih kofera na aerodromima toliko zanimljive ljudima? Prema podacima kompanije SITA (multinacionalna kompanija za IT i telekomunikacione usluge vazdušnog saobraćaja) preko 28 miliona torbi se izgubi svake godine širom sveta. Većina se nikada ne vrati svom vlasniku. Neke avio kompanije prodaju samo kofere, druge prodaju sadržaj kofera posebno, a neke stvari iz njih budu i reciklirane. Postoje rijaliti emisije snimljene u SAD koje se bave pronalaženjem "blaga" među zaboravljenim prtljagom ili skladištima.
Ono što ljude motiviše su potencijalni skupi komadi garderobe koji se mogu pronaći, a neretko su i sami koferi skupoceno iznenađenje. Iako pronalasci zatvorenih paketa i kofera deluje kao otvaranje dečijih čokoladica sa igračkom u kojoj ne znate šta se krije, postavlja se pitanje šta je zanimljivo u kupovini polovnih stvari. Reklo bi se - cena. Koliko ljudi je zapravo u prilici da kupuje brendirane stvari ili delove nameštaja danas? Potreba za "markiranim" stvarima kao da poništava činjenicu da ih je neko koristio pre nas. Često je reč o jedinstvenim i antikvitetnim, skupim stvarima, koje svom "pronalazaču" mogu doneti pozamašnu sumu novca.
