Podaci o promenama sedimenata u dubokomorskim lokacijama su pokazali da planeta Mars utiče na okeanske struje milionima godina.
Nakon proučavanja sedimenata na stotinama dubokomorskih lokacija u poslednjih pola veka, naučnici su otkrili da su dubokomorske struje oslabile i ojačale tokom 2.4 miliona godina klimatskih ciklusa, prenosi Si-En-En. Ovo otkriće je bilo iznenaujuće, a utvrđeno je da jedino objašnjenje može da bude planeta Mars. "Ovi ciklusi su povezani sa ciklusima u interakcijama Marsa i Zemlje koja kruži oko Sunca," rekla je Adriana Dutkijevič, koautor studije i sedimentolog na Univerzitetu u Sidneju.
Ovo je prva studija u kojoj su uspostavljene ove veze. Autori opisuju pronađene struje, ili vrtloge, kao "džinovske vrtloge" koji mogu da dosegnu dno dubokog okeana, erodirajući morsko dno i izazivajući velike akumulacije sedimenata, poput snežnih nanosa. Uspeli su da ih mapiraju pomoću "pukotina" u jezgrima sedimenta koje su analizirali.
S obzirom da satelitski podaci koji mogu vidljivo mapirati promene u cirkulaciji okeana dostupni tek nekoliko decenija, analiziranje jezgra sedimenta pomažu da se izgradi slika prošlosti koja seže milionima godina unazad.
Kako Mars utiče na Zemlju
Dve planete utiču jedna na drugu kroz fenomen koji se zove "rezonanca": Kada dva tela u orbiti primenjuju gravitacioni pritisak i povlače jedno drugo. Ovaj fenomen ponekad se opisuje kao neka vrsta harmonizacije između udaljenih planeta. Ova interakcija menja oblik njihovih orbita, utičući na to koliko su blizu kružnog oblika orbite i njihovu udaljenost od Sunca.
Za Zemlju se ova interakcija sa Marsom prevodi u periode povećane sunčeve energije, što znači toplija klima, a ovi topliji ciklusi u korelaciji su sa snažnijim okeanskim strujama, navodi se u izveštaju.
Dok ovi ciklusi od 2.4 miliona godina utiču na zagrevanje i okeanske struje na Zemlji, oni su prirodni klimatski ciklusi i nisu povezani sa brzim, globalnim zagrevanjem sveta pod uticajem ljudi koji sagorevaju fosilna goriva, objasnio je Ditmar Miler, profesor geofizike na Univerzitetu u Sidneju i koautor studije.
Vrtlozi i Zemlja
Autori sugerišu da je moguće da bi pronađeni vrtlozi čak mogli da pomognu u ublažavanju nekih od uticaja potencijalnog kolapsa Atlantskog meridionalnog prevrtanja cirkulacije (AMOC), ključne cirkulacije okeana koja funkcioniše kao ogromna pokretna traka koja prenosi toplu vodu iz tropskih krajeva u daleki severni Atlantik.
Naučnici sve više upozoravaju na zdravlje ovog kritičnog sistema struja. Postoje strahovi da možda čak pokazuje rane znake da je na putu da se uruši, jer globalno zagrevanje zagreva okeane i topi led, narušavajući delikatnu ravnotežu toplote i soli koja određuje snagu AMOC-a.
Kolaps bi imao katastrofalne klimatske posledice, uključujući temperature koje na nekim mestima brzo padaju, a na drugim rastu.
"Naš rad ne govori ništa o tome šta se može ili ne mora dogoditi AMOC-u", rekao je Miler, "Poenta je, pre, da čak iako se AMOC ugasi, još uvek postoje drugi procesi za mešanje okeana, iako bi njihovi efekti bili sasvim drugačiji", naglasio je.
Postoji bojazan da bi gašenje AMOC-a značilo da se površinske vode bogate kiseonikom više neće mešati sa dubljim vodama, što bi dovelo do ustajalog okeana koji je u velikoj meri lišen života. "Naši rezultati sugerišu da intenzivniji dubokookeanski vrtlozi u toplijem svetu mogu sprečiti takvu stagnaciju okeana", rekao je Miler.
Ostaje nejasno kako će se različiti procesi koji utiču na duboke okeanske struje i morski život odvijati u budućnosti, rekli su autori studije u saopštenju, ali se nadaju da će ova nova studija pomoći u izgradnji boljeg modela budućih klimatskih rezultata.