Možete preskočiti plišane životinje i komplet pidžame, ali stručnjaci preporučuju da topla kupka, umirujuće aktivnosti i pozitivne priče mogu da pomognu da se odrasli osećaju bezbedno i opušteno pred spavanje.
Nije u pitanju čitanje knjiga ili gledanje zabavnih serija, već oslanjanje na sopstvene misli i kreativnost. Mnogi pred spavanje razmišljaju o poslu, planovima, porodici, obavezama i drugim "temama za odrasle", ali upravo ovo predstavlja brzi put do nesanice i umora.
Preduslov za miran i kvalitetan san je odsustvo stresa, tako da stručnjaci savetuju da se skoncentrišete na misli koje neće biti izvor brige, već pozitivnih osećanja. U vaše priče za laku noć verovatno neće biti uključeni superheroji i jednorozi, kao kod deteta, ali stručnjak za spavanje Nil Stenli je za "Kat" rekao da imate potpunu slobodu nad svojim sanjarenjem.
"To može biti bilo šta iz vašeg interesovanja, ali bez preteranog značaja, tako da možete da se posvetite tome, a da se u isto vreme ne sukobljavate sa stvarnim svetom i ne vraćate svojim brigama. Na primer, ja često letim, pa nekada zamišljam da imam svoj privatni avion, kako bih rasporedio nameštaj u njemu... Onda, ako ste neko ko voli da ide na muzičke festivale, ko bi bili idealni izvođači za vas?" obajšnjava Nil.
Ako volite da kuvate, zamislite da isprobavate nove recepte, ako volite da trenirate, zamislite da svoje omiljene vežbe radite u prirodi... Dakle, iako kontekst nije važan, neophodno je da priča prouzrokuje isključivo pozitivna osećanja.
Nauka podržava uticaj priča za laku noć
Njegov savet ima smisla, jer lako je poverovati da će lep scenario da nas usreći, pa samim tim i uspava. Međutim, ove tvrdnje su podržane naukom.
Nedavno je tim australijskih psihologa zamolio volontere da opišu o čemu razmišljaju pre nego što zaspu, a otkrili su da oni koji imaju problema sa spavanjem uglavnom u sebi planiraju i rešavaju probleme iz stvarnog života kada legnu u krevet. S druge strane, oni koji brzo zaspu imaju na umu prijatne, maštovite prizore.
Osim što ovi nalazi predstavljaju zanimljivo otkriće, autori su zaključili da ljudi koji mogu da naprave razliku između dobrih i loših misli pred spavanje mogu da poprave kvalitet sna. Za ovo možete primeniti tehniku "kongitivnog preusmeravanja" - to jest, kada sebe uhvatite da počinjete da anlizirate životne probleme kada spustite glavu na jastuk, potrebno je da svesno preusmerite misli na teme koje vas usrećuju.
Naučnici dodaju da ako aktivno pokušavate da razmišljate kao "dobar spavač", možda ćete se zapravo pretvoriti u njega. A kako "dobri spavači" razmišljaju? Tako što se ponovo "pretvore" u dete i sebi dopuste da maštaju o lepim stvarima (čak i kada deluju isuviše nerealno).