Učili su nas da počinje 21. marta, ali je ipak stiglo danas: Zašto je poranilo proleće
Jutros u 04.06 časova na severnoj hemisferi počelo je proleće, dok je u isto vreme za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počela jesen. Na dan početka proleća Sunce u Beogradu je izašlo u 05.40, a zaći će u 17.50, što znači da će obdanica trajeti 12 časova i 10 minuta, a noć 11 sati i 50 minuta.
Na dan prolećne ravnodnevice obdanica i noć nisu jednake dužine, jer Zemljina atmosfera prividno uzdiže Sunce iznad horizonta, napominju iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".
Zašto je proleće poranilo i zašto se menja datum
Razlog zašto je prvi dan proleća "poranio" je prestupna godina. Prestupne godine su uzrokovane rotacijom Zemlje. Godina traje 365 dana, ali tehnički je Zemlji potrebno nešto duže da kruži oko Sunca, piše Si-Bi-Es-Njuz.
Prolećna ravnodnevica može pasti bilo kada između 19. i 21. marta zavisno od toga kada se Sunce nađe iznad ekvatora Zemlje. Postoje dve različite metode koje utvrđuju početak i kraj godišnjih doba, a to su meteorološka i astronomska.
Meteorološkom metodom, stručnjaci posmatraju godišnja opadanja i rast temperature, kao i stanje u atmosferi. To se određuje praćenjem statistike temperaturama i koordinira prema kalendaru - kako bi se godišnja doba podelila na četiri tromesečna godišnja doba. Prema ovoj metodi svako godišnje doba traje tri meseca, piše 24 sata.
Druga, astronomska metoda, temelji se na astronomskim sezonama i odnosi se na položaj Zemljine orbite u odnosu na Sunce. Prema ovoj metodi, astronomski kalendar utvrđuje godišnja doba prema tome kada Zemljina rotacijska osa bude na 23,5 stepena u odnosu na orbitu oko Sunca.
