Na prvom mestu u svetu po blagostanju i dalje se nalazi Finska, a zatim slede Danska, Island, Švedska, Izrael, Holandija, Norveška, Luksemburg, Švajcarska i Australija. Najveći pad indeksa sreće od 2006. do 2010. odnosi se na Avganistan, Liban i Jordan, dok Srbija, Bugarska i Letonija pokazuju najveći skok na listi. Srbija je od 2021. do 2023. godine rangrana na 37. mestu u odnosu na 2013. kada je bila 69 mesta niže, tj. na 106 mestu.
Izveštaj se zasniva na podacima globalnog istraživanja ljudi u više od 140 zemalja. Zemlje su rangirane prema sreći na osnovu njihovih prosečnih životnih procena tokom tri prethodne godine.
"Zabrinjavajuće padovi" u sreći u Americi i zapadnoj Evropi
Globalno istraživanje je takođe pokazalo da su mladi ljudi u Severnoj Americi manje srećni od starijih generacija, preneo je Gardijan.
Prema istraživanju, zbog smanjenja blagostanja mlađih od 30 godina, Sjedinjene Američke Države više nisu među 20 najsrećnijih nacija. U zapadnoj Evropi vlada isti trend i procenjuje se da se može očekivati da tokom naredne dve godine mlađe generacije budu manje srećne od starijih.
Primećeni su "zabrinjavajući padove" u sreći mladih, posebno u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi, naglašava se u izveštaju koji koordinišu Centar za istraživanje Univerziteta Oksford, Galup i Mreža Ujedinjenih nacija za rešenja za održivi razvoj.
Izveštaj ne otkriva uzroke promena u sreći među državama, ali one dolaze usred sve veće zabrinutosti zbog uticaja društvenih mreža, nejednakosti prihoda, stambene krize i straha od rata i klimatskih promena na sreću dece i mladih.