Retko ko može da odoli čarima švedskog stola - u tanjir "pakujemo" suhomesnate proizvode, meso, pomfrit, salate, pite. Ipak, ako zaista želimo da maksimalno iskoristimo ovaj vid obedovanja treba da budemo oprezni sa namirnicama koje biramo, jer možemo da se otrujemo ili jedemo hranu koja kad se ohladi, pa ponovo podgreje, nema neki ukus.
U nastavku pročitajte koju hranu treba u punom krugu izbegavati na otvorenim stolovima.
Domaći pomfrit
Izgleda kao odličan prilog, pomfrit je jelo kog treba da se klonimo kada je servirano na švedskom stolu. Često je nedovoljno začinjen, a može biti i mastan ako je loše pripremljen. Postoji mogućnost da je napravljen u velikim količinama, te se samo podgreva što naravno nije dobro.
Voćna salata
Voće je privlačna ponuda na mnogim švedskim stolovima, a posebno ako smo na odmoru i jedemo obilje hrane. Voćna salata može izgledati kao savršen način za početak dana, ali postoje dobri razlozi zbog kojih treba da budemo oprezni prema onome što bi izgleda kao super ponuda. Sveže voće se lako kontaminira patogenima kao što su salmonela, ešerihija, pa čak hepatitis A. To se prvenstveno odnosi na dinju i bobičasto voće.
Palačinke
Svi ih vole, ali palačinke se prave u većim količinama, te ne bi trebalo da nas iznenadi da kada dođe red nas budu hladne i "kao guma". Ovo posebno važi ako su izložene u posudi na paru i ne prave se na licu mesta.
Žitarice
Većina žitarica za doručak je prepuna dodatog šećera i rafinisanih ugljenih hidrata, a sve vreme sadrži minimalne količine i proteina i vlakana. Dobijene poslastice više liče na desert nego na doručak, povećavaju nivo šećera u krvi i za samo nekoliko sati kasnije ponovo ćemo biti letargični i gladni.
Kečap, senf
Obično su dugotrajni i to bi u teoriji trebalo da ih čini dobrim izborom za doručak na bazi švedskog stola. Ali u stvarnosti, njihova "dugovečnost" je diskutabilna - upravo zbog toga, tegle sa ovim dodacima mogu biti kontaminirane, posebno imajući u vidu broj ruku koje ih dodiruju svakog dana.
Kajgana, pržena slanina, ostrige
Kajgana na švedskom stolu može biti vodenasta, hladna, jer jednom kad "izađe" iz tiganja i kuvari je stave u posudu sa zagrevanjem, brzo se pretvara iz bogatog i kremastog jela u neukusno, piše Mešed. Što se tiče slanine, lako može da se pretvori od hrskavog jela do žilavog. Takođe, ovo se dešava i sa viršlama, kobasicama koje u sudovima na paru ili toplotu, mogu čak i da budu sive boje. Ostrige se izdvajaju kao namirnica koja je veoma kvarljiva i preporuka je da se ne jedu kada su servirane na bufeima. Veoma su osetljive na patogenu kontaminaciju i to zbog proteina i vlage i lako zbog njih se odmor može da se pretvori u noćnu moru.
Šta je preporučljivo da se konzumira sa otvorenog stola
Ono što se sugeriše da jedemo sa švedskog stola jeste pršuta, mesni delikatesi, sirevi, dimljeni losos, kiš, kao i omlet koji se pravi pred našim očima. Lokalno voće, avokado i orašasto voće su takođe dobro došli da konzumiramo kada smo na odmoru.