Iznenađenje u Svetskom izveštaju o sreći: Srbija na trećem mestu za mlađe od 30

Mlađi od trideset godina najsrećniji su u Litvaniji, Izraelu i na trećem mestu – u Srbiji, pokazao je Svetski izveštaj o sreći u kojem je po prvi put ove godine istraživanje razvrstano po uzrasnim grupama, piše Bi-Bi-Si.

U izveštaju su rangirane 143 zemlje, a nivo sreće procenjivao se na osnovu ličnih procena pojedinaca o sopstvenom životu. 

Mlađi od 30 godina u proseku su sopstveni nivo sreće ocenili sa 7,75 od 10 što se tiče prvoplasirane Litvanije, u Izraelu je ta ocena 7,66, a u Srbiji 7,65.   

Jedan od zaključaka je i da je prosečni nivo sreće mladih ljudi opao na Zapadu, pa je tako ta promena uslovila da po prvi put otkako se radi ovaj izveštaj Sjedinjene Američke Države ispadnu iz top 20 država po ovom parametru. 

Sedam godina zaredom u opštem skoru Finska je na prvom mestu po nivou sreće, ali je što se tiče njenih mladih ljudi zauzela sedmo mesto. Velika Britanija je, kada su u pitanju njeni mladi, na 32. mestu, a SAD na 62. 

Jedna od autorki izveštaja dr Lara Etkin rekla je za Bi-Bi-Si da bi se lošiji rezultati u percipiranju sopstvene sreće kod mladih u Kanadi i SAD mogli objasniti nezadovoljstvom kada su u pitanju društvena podrška, životni uslovi, veći stres i anksioznost, niže poverenje u vladu i veća percepcija korupcije.

Finska opet najsrećnija zemlja na svetu, Srbija beleži najveći skok na listi - evo na kom je mestu

Kada se pogleda opšti nivo sreće, uz Finsku svih ostalih pet nordijskih zemalja (Danska, Norveška, Švedska, Island) su u top 10.

SAD su i po opštem nivou sreće pale za osam mesta u odnosu na prošlu godinu, dok su se na lestvici sreće pojedine istočnoevropske zemlje poput Češke i Slovenije, popele nagore. 

Poređeno po generacijama, izveštaj je utvrdio da su oni rođeni pre 1965. u proseku srećniji od onih rođenih od 1980. godine, a da se taj jaz produbljuje što postaju stariji.

Autorka istraživanja ukazuje da u nekim delovima sveta, deca već doživljavaju nešto što je slično krizi srednjih godina i da bi to trebalo da bude alarm za zvaničnike i donosioce odluka u državi.