Legenda o revolucionarki Sofiji Perovskoj postoji već vekovima, a strašne priče koje se za nju vezuju možda ne bi ni postojale da ona nije bila jedna od glavnih aktera u ubistvu imperatora Aleksandra II 1. marta 1881. godine. Njen zadatak u toku "operacije" bio je da daje tajne signale egzekutorima, a glavni alat bila je bela marama.
Jeziva senka Sofije Perovske luta ulicama Sankt Peterburga
Stanovnicima severne prestonice Rusije nije pravo kada moraju da po mraku prošetaju centralnim delom grada. Strah u kosti ljudima uteruje duh Sofije Perovske koji stoji na mostu na kanalu Gribojedova, nedaleko od hrama Spas na Krvi. Na istom onom mestu na kome je car dignut u vazduh.
Prema legendi, prikaza se pojavljuje svake godine u isto vreme - u noć 1. marta - modrog, gotovo crnog lica, u crnoj odori do zemlje i sa belom maramom u ruci. Istom onom maramom kojom je mašući slala tajne signale egzekutorima tokom atentata na ruskog imperatora.
Ako je verovati narodnim pričama, najstrašnije od svega nije to kako duh Sofije Perovske izgleda, već ono što se dešava sa onima koji je vide, a propuste trenutak kada maše maramom. Navodno, ti nesrećnici upadaju u vodu kanala Gribojedova i dave se bez ikakve šanse da prežive. One koji je vide dok maše maramom zla kob zaobilazi.
Ubistvo imperatora Aleksandra II
Ubistvo imperatora Aleksandra II organizovala je teroristička organizacija "Narodna volja", čiji je član, pored egzekutora Nikolaja Riskova i Ignatija Grinevickog, bila i Sofija Perovska. Iako vrlo dugo i temeljno planirano, ono nije išlo po planu.
Kada se car vraćao svojim uobičajenim putem u Zimski dvorac, njegovu kočiju je uz pomoć signala Sofije Perovske, koja je mahala belom maramom, presreo Nikolaj Risakov koji je pod točkove bacio bombu. Međutim, pošto nije bio dovoljno precizan, ona je pukla pored kočije i car je preživeo.
Izašavši da vidi šta se desilo i jesu li dobro ljudi koji su se nalazili u tom trenutku na putu, Aleksandar II je sebi potpisao "smrtni presudu". Sofija je dala znak drugom teroristi, Ignatiju Grinevickom i ovaj je bacio bombu tik pred careve noge. Ovaj napad on nije mogao ni izbeći, ni preživeti.
Šta se desilo sa teroristima koji su ubili Aleksandra II
Svi učesnici terorističkog akta, uključujući i Sofiju Perovsku, pronađeni su i uhapšeni gotovo momentalno. Devet dana kasnije oni su stali pred sudiju koji je bio nemilosrdan, ali pravičan i svi su osuđeni na smrtnu kaznu vešanjem.
Na mestu gde je ubijen ruski imperator Aleksandar II njegov naslednik, Aleksandar III, je sazidao hram, koji je poneo simbolično ime Spas na Krvi. U zapadnom delu hrama se čak čuvaju i fragmenti ulice na kojima je ostala careva prolivena krv.
Kruže priče da oni koji priđu spomen obeležju mogu da vide duh nepravedno ubijenog Aleksandra II i čuju njegovo zapomaganje. Da li je to istina, ili samo legenda, teško da iko može sa sigurnošću reći, ali jedno je sigurno - ovaj događaj je ispisao istoriju i dao Sankt Peterburgu posebnu notu.