Bez podvodnih zavarivača koji svoju život stavljaju na veliki rizik, naftne kompanije koje grade platforme, kao i brodograditeljstvo jednostavno ne bi mogli da opstanu.
Podvodno zavarivanje je posao koji moraju da rade ljudi, a ne mašine i prema mišljenju stručnjaka, profesija je veoma složena. "To je zanat. Stvarno morate biti usklađeni sa timom, veštinom i vežbanjem", kaže Kevin Peters, podvodni zavarivač.
Ova profesija ima reputaciju izrazito opasnog posla i to zbog nekoliko složenih i po život rizičnih faktora. "Mi održavamo svet iznad vode, radeći težak posao ispod nje. Zaista sam bio ponosan što sam bio deo tog uzbudljivog sveta šest veoma izazovnih godina, kaže dubokomorski ronilac i podvodni zavarivač Džozef Pervis.
Ronioci ulaze u okean opremljeni specijalizovanom opremom, dizajniranom da izdrže izazovno okruženje dubokog mora. Obučeni u specijalna odela, skaču sa čamca, noseći kacige sa ugrađenim komunikacionim sistemima kako bi ostali povezani sa svojim timom iznad površine. Postoje različite metode spuštanja u zavisnosti od dubine i trajanja njihovog zadatka.
"Čak i neki od najboljih sportskih ronilaca mogu se potpuno izgubiti pod vodom. Ako skrenete na pogrešan način i zaboravite na koju stranu skrećete, možete izgubiti iz vida koji je put levo ili desno ili gore ili dole", pojašnjava Pervis, a piše Našonal Džiografik.
Izvor kiseonika za ronioce razlikuje se od rezervoara za ronjenje, a spuštaju se sa elektrodama i bakljama u ruci, posebno dizajniranim za intervencije i popravke ispod talasa.
Rad pod vodom predstavlja bezbroj izazova koji zahtevaju stručnost. Kao i kod svakog ronjenja, povećanje pritiska vode, ako se ne upravlja pravilno, može dovesti do ozbiljnih fizioloških problema kao što su azotna narkoza i dekompresijska bolest.
Veliki strah je deo procesa
Vidljivost otežava rad, jer ovi ronicoci često delaju u zamućenim, mutnim vodama sa ograničenom sunčevom svetlošću. Ova smanjena jasnoća čini izazovom identifikaciju potencijalnih opasnosti ili prepreka – neki ronioci će čak držati oči zatvorene tokom zavarivanja kako bi ostali mirni, omogućavajući popravku da dođe isključivo na osnovu osećaja.
"Ako je mutno, samo trošite energiju pokušavajući da vidite. Često je dole potpuno crno, a rad se ionako zasniva na osećaju", priča ronilac.
Strujni udar takođe predstavlja pretnju, a zavarivanje na ekstremno visokim temperaturama uzrokuje razdvajanje molekula vodonika i kiseonika - ako odnos vodonika prema kiseoniku dostigne određeni nivo, može doći do eksplozija.
Da bi ublažili ove rizike, podvodni zavarivači se oslanjaju na opsežnu obuku, specijalizovanu opremu, stalnu komunikaciju sa ljudima iznad površine. "Strah je deo procesa. Biti uplašen je prirodno, a ako bilo koji ronilac kaže da se nije uplašio, laže", kaže Purvis.