Kada je dan sunčan i nebo vedro od jutra, skoro svako oseća nalet energije. Mnogi koriste ovu priliku da izvedu decu ili ljubimce da uživaju na otvorenom, neki se odluče za kratku šetnju, posetu obližnjem parku, kafiću, a neki isplaniraju dnevni izlet.
Tokom takvog dana, posebno kada je u pitanju prvi sunčan dan posle tmurnog perioda, osećamo se raspoloženo i energično i znamo da bi "trebalo" da izađemo napolje. Međutim, iako smo dobili malo energije od sunca, još uvek želimo da ostanemo u kući i da radimo druge stvari.
Možda smo planirali da ostanemo u kući, jer smo tokom cele nedelje imali mnoštvo obaveza, sastanaka, pa želimo da budemo sami. Možda smo planirali da do kraja odgledamo seriju ili pročitamo omiljenu knjigu, da se posvetimo našem hobiju, a možda smo jednostavno fizički premoreni, pa smo odlučili da ipak ne izađemo napolje.
Ipak, čak iako smo zadovoljili svoje potrebe, osećamo se loše, kao da propuštamo veliku priliku da uživamo u lepom vremenu, za koje verujemo da će "sigurno biti bolje" za naše zdravlje i raspoloženje.
Na kraju, umesto da se prepustimo opuštanju kod kuće, samo razmišljamo o tome kako bi "trebalo" da smo napolju, jer dan proveden u kući uvek izgleda manje impresivno od dana provedenog napolju. Dakle, niti izlazimo, niti se zaista odmaramo unutra, jer smo preopterećeni ovim mislima.
"Neki uobičajeni uzroci za ovu vrstu krivice povezani su sa društvenim vrednostima i osećanjem da ih ne ispunjavamo", kaže psihoterapeut Kevin Belkastro za portal "Basl". Dodaje da uglavnom postoje negativne stigme povezane sa opuštanjem u kući, kao što su lenjost ili nedostatak motivacije.
Između ostalog, upoređivanje sa drugima samo pojačava "sunčanu krivicu", posebno kada na Instagram objavama prijatelja vidimo da ispod sunca uživaju i jedu ručak pored reke, a mi smo "dosadni" i sedimo ispred televizora.
Bez krivice zbog odmaranja
Nisu svi odmori isti. Nekada, odmor znači odlazak na putovanje i istraživanje novih mesta, a nekada može biti ležanje pored plaže ili bazena. Isto tako, odmor može biti šetnja kroz grad, pa tako i gledanje serije u svom krevetu.
Svima su potrebne različite stvari kada je u pitanju odmor i punjenje baterije, tako da je očekivano da će nam ponekada više biti potreban miran dan u kući, nego socijalizacija u parku. Sve zavisi od našeg svakodnevnog rasporeda i onoga što naše telo i um traže u tom trenutku.
Potrebno je da odbacimo stav da "ne odmaramo i ne uživamo kako treba" kada je napolju sunčano. Takvih dana će uvek biti u budućnosti, a ako zaista želimo da ostanemo unutra, onda ne bi trebalo da sebi stvaramo dodatni pritisak i "nateramo se" da izlazimo.
Između ostalog, dan proveden u kući nije izgubljen dan, već ostavlja mnogo vremena da se posvetimo sebi. Možemo da odspavamo, spremimo sebi ukusno jelo, uživamo u filmovima ili drugim stvarima za koje nismo imali vremena... Štaivše, ako takav odmor iskoristimo kako treba, nakon toga ćemo imati više volje da izađemo i punim plućima uživamo u sunčanim danima.