Iako je ostrvo Santorini veoma popularno među turistima širom sveta, naučnike i stručnu javnost posebno privlači izučavanje Santorini vulkana, odnosno pretežno potopljene kaldere, koja se nalazi u južnom delu Egejskog mora. Nakon svake erupcije, vulkan na Santoriniju je punio zalihe magme, pripremajući se za još jednu džinovsku eksploziju. Jedan od najzloglasniji od ovih "ispada" dogodio se 1560. godine p.n.e, tvrde naučnici.
Ostrvo je negde u sredini kataklizmičkog ciklusa, a vulkanolozi su trenutno najviše zabrinuti za ostrvski vulkan Kameni. Jedna od njegovih erupcija izazvala je značajne eksplozije 726. godine i na osnovu vulkanskih stena oporavljenih od erupcije, smatralo se da je ovo najgori scenario koji bi Kameni mogao da proizvede. Sada je otkriveno da je erupcija bila za jedan do dva reda magnitude snažnija, govori studija objavljena u Nejčr Geosajns. Procenjuju da je najmanje 100 milijardi kubnih stopa lave, pepela i užarenog kamenja izbačeno iz pomenutog vulkana:
"Da se dogodi danas ovakva erupcija imala bi velike implikacije", Jonas Preine, geofizičar.
Ovo je nepoželjna vest, kako za meštane koji žive na Santoriniju, tako i za dva miliona turista koji ga posećuju svake godine. "To povećava mogućnost za umerene i velike eksplozivne erupcije", kaže Dejvid Pajl, vulkanolog, a piše Nešnel Džiografik.
Ipak, nema razlog za paniku
Stručnjaci ističu da je rizik od velike erupcije u bliskoj budućnosti na Santoriniju nizak i nema znakova da će se skoro dogoditi. Ističe se da vuklane svakako treba ozbiljno shvatiti, a posebno vulkan Kameni s obzirom na njegov "cunamigeni potencijal": "Iako studija kaže da je erupcija koja se dogodila 726. bila veća nego što smo mislili, to ne povećava značajno moju zabrinutost", kaže Ejmi Donovan, vulkanolog.
Nije iznenađujuće da se vulkan takođe budno nadgleda danonoćno, jer svaki znaci nemira će verovatno biti otkriveni u najranijim fazama, naglašavaju naučnici.