Kada roditelji uče decu da hodaju, preporučuje im se da dopuste da se ovaj proces odvija prirodno, bez cipela, zato što one mogu uticati na to kako dete koristi mišiće i kosti stopala. Deca takođe dobijaju "povratnu informaciju" sa zemlje kada hodaju bosi, a to poboljšava njihovu stabilnost i dalji razvoj.
Međutim, zagovornici ovog trenda smatraju da, kako dete stari, počinje da nosi cipele i gubi potencijalne prednosti koje proizilaze iz bosonogog hodanja. Zbog toga su mnogi ljudi na društvenim mrežama počeli da odbijaju da nose cipele po ceo dan i veruju da bi bilo najbolje da se savremeni ljudi odreknu cipela, kako bi se "povezali sa prirodom i razvili svest o svom telu". Ipak, da li možemo tako lako da pređemo na "bosonogi stil života"?
"Povratak prirodi"
"Najočiglednija prednost bosonogog hodanja je ta što u teoriji, hodanje bez cipela podstiče naš "prirodni" obrazac hodanja", objašnjava dr Džonatan Kaplan, specijalista za stopala i skočne zglobove i ortopedski hirurg za portal "Heltlajn".
Takođe, kada pogledate različite vrste patika za trčanje ili hodanje, videćete da mnoge od njih imaju strukturu koja daje potporu. Iako ova podloga u obliku jastuka može da prija, pojedini pedijatri smatraju da vas oni zapravo mogu sprečiti da koristite određene mišićne grupe koje mogu ojačati vaše telo.
Ipak, kao i kod svakog velnes trenda, važno je da budemo svesni svih prednosti, ali i potencijalnih rizika pre nego što odlučimo da ga isprobamo.
Prednosti bosonogog hodanja uključuju:
- Bolja kontrola položaja stopala kada udari o tlo
- Poboljšanje ravnoteže i svesti o telu, što može pomoći u ublažavanju bolova
- Bolja mehanika stopala, što može dovesti do poboljšane mehanike kukova i kolena
- Održavanje odgovarajućeg opsega pokreta u stopalu i skočnim zglobovima, kao i adekvatne snage i stabilnosti mišića i ligamenata
- Oslobađanje od loše obuće koja možeu izazvati čukljeve ili druge deformitete stopala
- Jači mišići nogu, koji podržavaju donji deo leđa
Opasnosti bosonogog hodanja i vežbanja:
Bosonogo hodanje u kući je relativno bezbedno, ali kada izađete napolje, izlažete se potencijalnim rizicima. "Bez odgovarajuće snage u stopalu, možete imati lošu mehaniku hodanja, što povećava rizik od povreda", objašnjava Kaplan. Dodaje da treba uzeti u obzir površinu po kojoj se hoda, jer ako tlo nije adekvatno (ako su u pitanju grube ili mokre površine, ako su na površini staklo ili drugi oštri predmeti), podložni smo povredama. Takođe se možete izložiti štetnim bakterijama ili infekcijama, što će samo da dovede do zdravstvenih problema.
Ako svakako želite da pokušate da postepeno uvedete bosonogo hodanje, najbolje je da se najpre savetujete sa lekarom ili fizijatrom.
Zatim, možete da krenete od:
Privikavanja: Morate biti strpljivi i početi sa kratkim intervalima bosonogog hodanja, u trajanju od 15 do 20 minuta. Kaplan kaže da je od vitalnog značaja da dozvolite svojim stopalima i gležnjevima da se prilagode novim površinama.
Usporite ako osetite bol ili nelagodnost: Bez odgovarajuće snage u stopalu, rizikujete da hodate nepravilno, što povećava rizik od povrede. Ovo je posebno važno uzeti u obzir ako tek počinjete da uključujete bosonogo hodanje, a veći deo života ste proveli u cipelama.
Vežbajte na sigurnim površinama: Najbolje je da počnete da hodate bosi u sopstvenoj kući, nakon što budete sigurni da je bezbedno. Zatim, postepeno možete da pređetena spoljašnje površine koje su manje opasne, kao što su travnjak, gumene staze, peščane plaže...
Probajte aktivnosti koje možete da radite bosi: Aktivnosti kao što su istezanje, pilates ili borilačke veštine mogu da budu dobro privikavanje. Napornije aktivnosti, kao što su bosonogo trčanje ili planinarenje, ne bi trebalo uključivati dok ne provedete dovoljno vremena pripremajući stopala za ovu vrstu aktivnosti.