Magazin
Koliko često bi trebalo da menjamo lozinke na svojim nalozima
Niko ne voli da menja lozinke, naročito oni koji imaju veliki broj naloga. Ko će ih sve popamtiti? Međutim, eksperti za sajber bezbednost savetuju da regularno vršite izmene kako biste svoje podatke sačuvali od hakera.
Bezbednost na internetu je već decenijama tema broj 1 i to sa razlogom: godišnje se u svetu sprovede na desetine, a nekada i stotine hakerskih napada čije su žrtve ne samo multinacionalne korporacije već i običan narod. Na meti zlonamernih hakera su lični podaci koji se potom prodaju na dark netu, ali i bankovni računi sa kojih novac nestaje "dok kažeš keks".
Lozinke su prva linija odbrane - one su poput vrata koja hakeri treba da otključaju kako bi došli do naših privatnih podataka. Samim tim, logično je da one treba da budu "jake". Međutim, treba li ih menjati ili je sasvim u redu da ih, kada ih jednom osmislimo, zadržimo zanavek?
Koliko često treba menjati lozinke
Kada je reč o tome koliko često treba menjati pristupne šifre, mišljenja stručnjaka se razilaze. Mnogi smatraju da bi trebalo da ih ažuriramo makar jednom na svaka tri meseca, kako bismo bili sigurni da su naši podaci bezbedni, dok su drugi mišljenja da to nije neophodno dokle god ne posumnjamo da neko pokušava da pristupi našim nalozima. Naročito imajući u vidu da postoji i dvofaktorska autentifikacija koja pruža veću sigurnost.
Zbog čega lozinke ne treba menjati na svaka tri meseca
Isuviše česte promene pristupnih šifara uopšte nisu dobre, smatra Gejb Tarner, direktor za sadržaj portala Sekjuriti, a zbog čega je to tako objasnio je magazinu Biznis Insajder. Kako je istakao, česte promene šifara za pristup nalozima dovode do toga da korisnici na kraju krajeva izgube kreativnost koja je potrebna prilikom njihovog kreiranja, zbog čega one postanu isuviše jednostavne i očigledne. Umesto da hakerima otežaju posao, oni ga olakšavaju, postuno nesvesni rizika kojem se izlažu.
Kako do savršene lozinke u samo 5 koraka
Kada je reč o širfama koje koristimo za pristup našim nalozima, stručnjaci za bezbednost uvek savetuju da one budu kompleksne, "prošarane" različitim simbolima poput interpunkcijskih znakova i brojeva, a još bolje - emotikona i da u sebi ne sadrže karakteristične delove imena ili prezimena. Samo takve lozinke garantuju da će naši podaci ostati zaštićeni čak i tokom hakerskih napada. Takođe, preporuka je da se dvofaktorska autentifikacija koristi kada god je to moguće, kao i da se šifre ne pamte, već memorišu na telefonu ili računaru.
