Magazin
Izbegavanje muškaraca, pušenje, tvrdoglavost: Bizarne tajne stogodišnjaka za dugovečan život
Većina ljudi misli da je tajna dugovečnosti dobra ishrana, izbegavanje alkohola/cigareta i redovno vežbanje. Iako su ovo sigurno odgovorni izbori koji verovatno mogu da nam produže život, mnogi stogodišnjaci se ne pridržavaju ovih strogih pravila. Štaviše, neki od njih ih rado krše i smatraju da im je upravo to pomoglo da pređu 100. godinu života.
Ljudi decenijama pokušavaju da nađu načine da žive što duže, a iako je donedavno bilo nezamislivo doživeti 100. godinu, izgleda da ovaj fenomen postaje sve češći. Očekuje se da će do 2050. godine na svetu biti oko 3.2 odsto stogodišnjaka, prenosi "Miror".
Ranije ove nedelje je preminuo najstariji čovek na svetu - Venecuelanac Huan Vinsente Perez Mora. Vinsente je umro u 114. godini, samo dva meseca pre njegovog 115. rođendana. Bivši farmer postao je najstariji muškarac u Venecueli 2020. godine i zvanično je uvršten u Ginisovu knjigu rekorda kao najstariji čovek na svetu u maju 2022. godine.
Imao je jedanaestoro dece, šest sinova i pet ćerki, pa nakon toga je dobio 41 unučadi, 18 praunučadi i 12 čukun unučadi. Perez je svoju dugovečnost pripisao napornom radu, ranom odlasku u krevet i svakodnevnom konzumiranju "čaše aguardientea", lokalnog destilovanog žestokog pića.
Takođe, 4. aprila je preminuo i najstariji Japanac na svetu, Gisaburo Sonobe, sa 112 godina.
Dakle, sasvim je moguće da čovek doživi toliku starost, ali pitanje je - kako? Nekoliko stogodišnjaka je tokom godina podelilo detalje svog životnog stila, za koje su smatrali da su bili ključ njihovog dugog životnog veka:
Jedite jaja, izbegavajte muškarce
Jedan primer je gospođa Ema Morano, koja je bila najstarija živa osoba na svetu do 2017. godine, kada je preminula u 117. godini. Rođena je 1899. godine u italijanskom regionu Pijemont, a za Bi-Bi-Si je rekla da su njene godine rezultat dobre genetike, ali i ishrane zasnovane na jajima.
Naime, više od 90 godina svog života jela je tri jaja dnevno, od kojih su dva bila sirova. Takođe je izjavila da je uspela da izbegne nasilni brak, koji je takođe smatrala ključnim elementom za njen dug život."
"Nisam želela da bilo ko dominira mojim životom", rekla je jednom prilikom za "Njujork tajms". Druga žena koja je svoju starost takođe pripisala izbegavanju muškaraca bila je Džesi Galan, najstarija živa Škotlanđanka, koja je umrla 2015. godine u 109. godini.
Džesi je svoju dugovečnost svela na tri ključne stvari: "Mnogo vežbam, jedem toplu činiju kaše svako jutro i nikad se nisam udavala. Muškarci donose više nevolje nego što tvrde."
Za najstariju živu monahinju (115 godina) Inah Kanabaro Lukas iz Brazila, tajna dugovečnosti je molitva. Vera je bila važna i za Džeralin Teli iz Mičigena, SAD, koja je pre smrti 2015. godine proglašena najstarijom osobom na svetu i imala je 116 godina. Pored njene vere, tvrdila je da je tajna njene dugovečnosti ishrana bogata svinjetinom, uključujući svinjske noge i uši.
Hrana, cigare, tvrdoglavost
Mnogi drugi stogodišnjaci su isticali da je hrana neophodna na putu do dugovečnosti. Ipak, to ne znači da su svi jeli samo klasične zdrave namirnice!
Na primer, Ričard Overton, veteran Drugog svetskog rata koji je doživeo 112 godina, rekao je da mu je život produžio sladoled, zajedno sa cigarama.
Dženi Kalment, koja je umrla 1997. godine u 122. godini, svoju je dugovečnost pripisala maslinovom ulju, vinu, cigaretama i čokoladi. Pila je porto svaki dan i pušila većinu svog života, prestala je samo pet godina pre smrti.
Za Oliv Edvards, baku od 110 godina iz Severnog Jorkšira, dugovečnost znači tri obroka dnevno. Često jede losos i špargle, ali je priznala i da je zbog tvrdoglavosti dočekala starost.
Japanac Hiroemon Kimura, koji je u jednom trenutku pre smrti 2013. godine sa 113 godina bio proglašen za najstariju živu osobu, rekao je da svakog jutra ustaje kada sunce izađe, svakodnevno čita novine i prestaje da jede kada mu je stomak "80 odsto pun".
