Alergije na hranu kod dece mogu izazvati veliki stres i anksioznost. Ovo ima ogroman uticaj na svakodnevni društveni život porodice i njihovu sposobnost da planiraju, na primer, putovanja i zabave.
Do sada, medicinski radnici su imali malo smernica zasnovanih na dokazima da pruže roditeljima kako da daju oralnu imunoterapiju svom detetu. Nove uputstva su urađena tako da pre svega pomogne medicinskom osoblju kako da standardizuju način rada sa pacijentima.
"Ovo je značajan rad u našoj oblasti, a proces do sada nikada nije standardizovan. Jako nam je potrebna neka vrsta smernica kako da pristupimo oralnoj imunoterapiji", rekao je pedijatar Daglas Mask.
Oralna imunoterapija pomaže deci da prevaziđu alergije na hranu
Programi oralne imunoterapije mogu zahtevati od roditelja da se ponašaju kao medicinski amateri i da paze na opasne nivoe izloženosti alergenima. Uobičajeno je da deca dožive neželjene efekte kao što su bol u stomaku ili povraćanje.
"Porodice treba da nauče o alergijama na hranu, anafilaksiji, imunoterapiji, kako da bezbedno dozirali hranu, na koje stvari treba da obrate pažnju, kada da leče i kada da kontaktiraju medicinski tim", naglašava dr Džulija Apton i dodaje:
"Ako porodice nisu pripremljene za oralnu imunoterapiju, one neće uspeti da se snađu ili će postati nesigurna. Zato su ove smernice toliko važne", rekao je Mek.
Izgradnja smernica na tolerancije na hranu poput "trčanja maratona"
Smernice za alergije su napravljene prvenstveno za medicinsko osoblje, a ne direktno za roditelje ili staratelje, zbog čega je važno da roditelji rade sa lekarima kako bi pomogli deci da bezbedno i efikasno prevaziđu alergije na hranu.
Naglašava se da studija takođe sadrži korisne informacije za negovatelje i roditelje.
"To pokazuje da postoji jaka saglasnost sa ključnim savetima o bezbednosti i očekivanim ishodima. Na primer, astma/reaktivni disajni putevi moraju biti dobro kontrolisani pre i tokom imunoterapije, potrebno je poštovati višestruka uputstva za bezbednost i doziranje", ističe Apton.
Stručnjaci vidi terapiju kao pripreme za maraton, jer je deci je potreban svakodnevni trening za alergije:
"Za mnoge ljude koji imaju alergiju na hranu, povećanje praga postignuto imunoterapijom zavisi od neke izloženosti. Ovo često zahteva opsežno savetovanje i zato je od velike pomoći porodicama da vide da su oni u velikoj meri složni", kaže dr Apton.
Koliko su česte alergije na hranu
Oko 4 odsto dece i 1 odsto odraslih širom sveta ima dijagnozu alergije na hranu. Prevalencija je veća u zapadnim zemljama, gde 8 odsto male dece i 4 odsto odraslih ima alergije na hranu. Stope alergija na hranu su u porastu u poslednje dve decenije, za šta naučnici smatraju da je posledica porasta sanitarnih uslova i čistoće. Razmišljanje je da se, sa manje mikroba, imuni sistem dece "okreće" protiv bezopasnih stvari poput kikirikija ili mleka. Ostali faktori uključuju nedostatak vitamina D i vreme kada deca budu izložena alergenima iz hrane kao bebe.
Zdravstveni zvaničnici u mnogim zemljama kažu da bebe treba polako izlagati potencijalnim alergenima kako bi se sprečile alergije. Porodicama sa istorijom alergija na hranu savetuje se da rade pod nadzorom pedijatra.
Oralna imunoterapija ima dugu i uspešnu istoriju pomoći deci koja već imaju alergiju na hranu. Prvi put je korišćena 1908. da bi se desenzibilizirao 13-godišnji dečak na alergiju na jaja. Početna doza je bila mala, a nakon šest meseci mogao je bezbedno da jede jaja.
"Imamo tretman koji funkcioniše, o kojem kliničari imaju široku saglasnost u više domena. Postoje mnoge studije koje ispituju različite pristupe kako bi se nastavilo sa usavršavanjem tretmana, a samimi tim i poboljšala bezbednost, smanjio medicinski intenzitet i stvorio bolji pristup", rekla je Džulija Apton, klinički imunolog, a piše Dojče Vele.