Ljudi su osetljivi na promene raspoloženja bližnjih i preuzimaju njihovo emotivno stanje kao virus. Na isti način na koji funkcioniše empatija, kada deo bola preuzimamo na sebe u želji da pomognemo bližnjem, funkcioniše i prenošenje stresa, zaključak je naučnika Univerziteta u Australiji koji su naučno obrazložili fenomen prenošenja stresa.
Dugo se smatralo da je hroničan stres, zajedno sa burnautom, karakterističan isključivo za radoholike, ljude na visokim pozicijama u kompanijama ili vlasnike biznisa. Danas, ovaj tandem koji uništava kako psihičko, tako i fizičko zdravlje, više ne bira svoje žrtve. Čak ni da li ste zaposleni ili niste, više nije uslov za ovakvo stanje.
Svakodnevno smo izloženi stresu na različitim poljima, a pored negativnog uticaja na naše zdravlje, stres ugrožava i odnose sa dragim ljudima, bilo da su u pitanju članovi porodice ili emotivni partneri.
Kako stres utiče na odnose?
Prenaglašen osećaj odgovornosti, ali i sklonost ka savršenstvu šta god radili - ahilova su peta savremenih ljudi. Vodeći se mišlju "moram to da uraditm", postali smo lake mete za nezdravu samokritičnost, koja za sobom povlači i emotivno sagorevanje i hroničan umor. Pored toga, isti osećaj prenaglašene odgovornosti nam onemogućava da jasno razgraničimo privatno i poslovno, pa tako stres sa posla donosimo kući, čime ozbiljno ugrožavamo odnos sa partnerom.
Bez obzira na to što je zajednički (porodični) život sa partnerom lepa etapa zbližavanja i podizanja odnosa na viši nivo, potrebno je puno truda i ulaganja energije, kao i pravljenja kompromisa. Međutim, stres može uticati i na najjače veze. Kada pomislite da veza počinje da vas opterećuje postoji potencijal za javljanje distance, nesuglasica i nepovezanosti između vas i vašeg partnera. Kako vreme prolazi, perspektiva takvog odnosa sve je lošija: psihička nestabilnost jednog ili oba partnera, u kombinaciji sa nedostatkom kvalitetno provedenog vremena dovode do razmirica i konflikata koji potencijalno mogu eskalirati.
Stres je zarazan
Reakcije na stres su individualne, a zavise od temperamenta, prethodnih iskustava, očekivanog ishoda neke situacije, kao i mnogih drugih faktora. Impulsivnije osobe sa "kratkim" fitiljem sigurno će reagovati na stres burnije od flegmatičnih osoba koje imaju viši prag tolerancije, ali to ne znači da ih nešto nije uznemirilo. Međutim, ono što je važno spomenuti jeste da je stres "zarazan", odnosno da se itekako prenosi sa osobe na osobu. Drugim rečima, ukoliko se ne pobrinete o tome da sebe i svoj doživljaj stresa (trenutan ili permanentan) držite pod kontrolom, vaši bližnji će poput sunđera upiti jedan deo.
Kako zaštititi emocije od uticaja stresa?
Postoji nekoliko načina na koje možete zaštititi sebe, ali i svog partnera ili bližnje od hroničnog stresa.
Razgovarajte o problemima i onome što vas muči - prećutkivanje i zadržavanje u sebi neprijatnih emocija, stresa i nezadovoljstva ne samo da narušava vaš osećaj zadovoljstva, već preti da eksplodira na vašeg partnera, nekada čak i bez razloga, samo usled konstantnog nagomilavanja u vama.
Vi i vaš partner ste tim - neka ovo bude vaša vodilja u odnosu i zajedničkom životu. Pri susretanju sa problemom (o kome ste prethodno popričali) pokušajte da se sa njime suočite zajedno - tako ćete i vi i vaš partner imati osećaj da se zajedno, timski, borite protiv nečega. Takođe, organizujte zajedničke izlaske (poput timbildinga na poslu) i aktivnosti koje vas zbližavaju.
Postarajte se da pronađete vreme za partnera, koje ćete iskoristiti kvalitetno: možete otići u bioskop, ili organizovati "Netfliks" popodne kod kuće uz vruće kokice, a možete se fokusirati i jedno na drugo, pa veče provesti ugađajući jedno drugom. I da, telefone i tablete taj dan ostavite po strani!