Ljudi koji su gojazni, koji žele da poboljšaju svoje zdravlje i produže život, bi trebalo da većinu svojih treninga zakažu za večernje časove, smatraju autori nove studije u Australiji. Koristeći uređaje za nošenje za praćenje kretanja, istraživači su prikupili podatke skoro 30.000 ljudi (od kojih je oko 3.000 imalo dijabetes tipa 2). Učesnici studije su nosili svoje uređaje za praćenje aktivnosti bez prestanka sedam dana, a istraživači su njihovo kretanje raspodelili u tri kategorije: ujutro, popodne i uveče. Zatim su pratili šta se učesnicima događalo u narednih osam godina. Pratili su smrtne slučajeve, glavne srčane događaje (poput srčanog udara) i mikrovaskularne događaje (što uključuje prepisivanje lekova za holesterol ili krvni pritisak).
Nakon temeljne analize podataka, naučnici su otkrili da je kretanje između 18 časova i ponoći obično najkorisnije za one koji žive sa gojaznošću.
Štaviše, to ne moraju biti teški, iscrpljujući treninzi, već je dovoljno da to bude bilo koja vrsta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti - od šetnje i džogiranja do dizanja tegova. Drugim rečima, sve dok su otkucaji srca bili ubrzani, ako se nakon aktivnosti ostajalo bez daha nekoliko minuta, kretanje se računalo kao "vežba".
"Nismo pravili diskriminaciju na osnovu vrste aktivnosti koje smo pratili, to je moglo biti bilo šta, od hodanja na stazi do penjanja stepenicama, ali bi takođe moglo uključivati vežbe kao što su trčanje, fizički rad na poslu ili čak energično čišćenje kuće", rekao je dr Metju Ahmadi koji je učestvovao u studiji, prenosi "Njujork post".
Takođe nije bilo potrebno da vežbe traju dugo, jer su naučnici procenili da je čak i samo 3 minuta kretanja bilo dovoljno za dobijanje pozitivnih efekata, kao što su kontrola glukoze i smanjen rizik od kardiovaskularnih bolesti. Stručnjaci smatraju da je večernji trening pozitivno uticao na san, jer bi izmorio telo, kao i da bi mnoge učesnike odvratio od večernjeg "prejedanja iz dosade".
Na kraju, činilo se da je učestalost navedenih kratkih vežbi bila daleko važnija od ukupne dnevne fizičke aktivnosti učesnika. Drugim rečima, periodična fizička aktivnost koja traje po nekoliko minuta tokom dana može biti bolja od jedne dugačke sesije vežbi (nakon čega, za većinu, sledi sedenje u kancelarijskoj stolici satima).
Istraživači su uzeli u obzir brojne faktore, kao što su pol, godine, nivo obrazovanja, životni stil (uključujući pušenje, konzumaciju alkohola, sedenje, unos voća i povrća) i pokazalo se da je večernji trening bio najbolji izbor za većinu.
"Vežbanje nikako nije jedino rešenje za krizu gojaznosti, ali ovo istraživanje sugeriše da ljudi koji mogu planirati svoje aktivnosti u određeno doba dana mogu bolje sprečiti neke zdravstvene rizike", objasnio je Ahmadi.