Magazin
Kilogrami odlaze ali problemi dolaze: Zašto Ozempik dovodi do promene ličnosti
Najnoviji transformativni ishod leka za brzo mršavljenje možda je i najopasniji do sada, jer sve veći broj pacijenata prijavljuje velike promene u raspoloženju. Čak i kada bi se oslobodili viška kilograma, lekovi bi kod ljudi izazvali anksioznost, depresiju, a mnogima se takođe menja i libido, želja za alkoholom i drugim supstancama... Zašto mršavljenje nakon korišćenja ovog leka može dovesti do ovako jakih, negativnih reakcija?
Lekovi za mršavljenje poput Ozempika (prvobitno namenjeni za lečenje dijabetesa), mogu promeniti ličnosti i ponašanje ljudi. Ovi popularni medikamenti koji oponašaju hormon GLP-1 lek (koji usporava prolaz hrane kroz telo) imaju uticaj na nivoe dopamina, hemijske supstance koja je odgovorna za niz različitih funkcija u mozgu.
Pored uticaja na naš emocionalni i fizički nagon za hranom, dopamin u mozgu utiče na osećaj nagrade, zadovoljstva, motivacije i kretanja. Ovaj promenljiv nivo dopamina može pomoći da se objasni zašto su neki pacijenti tvrdili da su lekovi smanjili njihovu želju za drogom, alkoholom i seksom.
Navedeni primeri stvari koje izazivaju zavisnost aktiviraju iste dopaminske signale i regione u mozgu za nagrađivanje kao kada se jede hrana, objasnio je dr Kent Beridž, profesor psihologije i neuronauke na Univerzitetu u Mičigenu, prenosi "Njujork post".
"Primećeno je i da je žudnja za drogama koje izazivaju zavisnost takođe pojačana zbog osećaja gladi. Na primer, kada istraživači pokušavaju da nateraju životinje da nauče da sami uzimaju kokain, često će ih držati gladnim neko vreme, jer im to pomaže da nauče", objasnio je dr Beridž.
"Glad je specifično vezana za hranu, ali je u isto vreme opštija od toga, jer aktivira žudnju za mnogo drugih stvari. Ako ste gladni, čini se da se povećava motivacija i želja za stvarima koje nisu hrana," dodao je.
Za one koji koriste Ozempik, efekti su suprotni: Pošto ovi lekovi pomažu pacijentima da se duže osećaju sitim, stručnjaci veruju da oni tada takođe smanjuju želju za drugim stvarima (ne samo za hranom), kao što su narkotici i alkohol.
"Sitost može biti ne samo smanjenje žudnje za hranom, već potencijalno i za drugim susptancama", rekao je dr Beridž.
Iako lekovi "prigušuju" ove motivacione sisteme dopamina, to ne znači da se želja poptpuno eliminiše. Na primer, neki pacijenti su otkrili da ne gube apetit u poptunosti, već da jedu manje, ali da se onda okreću i drugim porocima.
Stručnjaci takođe smatraju da je smanjene libida dok uzimate ove GLP-1 lekove vrlo moguća: S obzirom da je seks prijatna prirodna želja, potiskivanje ovog puta nagrađivanja može dovesti do smanjenog seksualnog nagona.
Međutim, naučnici još uvek nisu sigurni kako tačno GLP-1 lekovi potiskuju dopaminske sisteme.
Psihijatrijski poremećaji
Od prošle godine je zabeleženo na stotine slučajeva negativnog uticaja koje su lekovi imali na mentalno zdravlje ljudi. Mnogi pacijenti bi prijavljivali da su, tokom i nakon korišćenja leka, imali anksioznost, depresiju, pa čak i samoubilačke misli.
Neki naučnici veruju da ovo verovatno ima najviše veze sa nerealnim očekivanjima koji mnogi imaju nakon uzimanja leka.
"Ljudi ulažu toliko emocija i nade u gubitak težine, prodaje im se ta fantazija da će sve biti u redu ako izgube težinu, sve dobre stvari koje žele u životu doći će kada izgube težinu", rekla je psiholog dr Aleksis Konason. Međutim, kada se realnost ne poklapa sa ovim idejama, mnogi pacijenti budu razočarani i negativne misli preovladaju.
Osim toga, hrana im više nije glavna uteha, te je mnogima teško da se suočavaju sa negativnim emocijama. Na kraju, ovi lekovi često dovode do nedovoljno unošenja hranljivih materija, što može biti sasvim dovoljno za razvijanje ozbiljnih problema sa mentalnim zdravljem.
Ovi lekovi su toliko brzo postali popularni da je širom sveta proglašena nestašica, ali neki stručnjaci su takođe upozorili da oni nisu dovoljno dugo dostupni za proučavanje dugoročnih efekata na one koji nemaju dijabetes, već samo žele da izgube nekoliko kilograma.
