Stari - "Novi bioskop Zvezda''

Jedno vreme delovalo je kao da najstariji bioskop u Beogradu nikada više neće otvoriti svoja vrata. Ovo je razočaralo kreativce i ljubitelje umetnosti, koji su smatrali da ovo predstavlja propadanje kulture i nepoštovanje istorije Srbije. Takođe, problemi prilikom privatizacije ovog objekta su doveli do dodatnog zapuštanja. To je upravo ono što je podstaklo jednu grupu mladih da preuzmu stvar u svoje ruke i bukvalno "ožive" ovu zgradu.

''Pokret za okupaciju bioskopa'' kako sebe nazivaju, je 2014. godine ušao u prostor starog bioskopa ''Zvezda'' na Terazijama, koji je je prvobitno bio namenjen potrebama fotografa Srbije, zatim postaje mesto za projekcije nakon osnivanja preduzeća ''Beograd film''. U proteklih osam godina su se članovi menjali, ali cilj je uvek bio isti, a to je čuvanje kulturnog i umetničkog obrazovanja.

Grupa "skvotera", kako se nazivaju ljudi širom sveta koji ''okupiraju'', to jest ulaze u napuštene kulturne institucije, sastoji se od studenata i volontera koji sastavljaju repertoar, ali i održavaju stari prostor. Sala se čisti pre i posle svake projekcije, koje često imaju veliku publiku, iako nije svima poznato da je ovo mesto otvoreno. Kada se obrati pažnja na dizajn sale i stanje fasade, jasno je da ova zgrada ima nekoliko decenija istorije u sebi. Međutim, odiše jedinstvenom toplinom i lepotom koja malo gde može da se iskusi u gradu koji se iz dana u dan prekopava i renovira, menjajući identitet prošlosti. Jedan od najlepših detalja je okrugli vitraž u hodniku, posvećen Anastasu Jovanoviću, pinoiru fotografije u Srbiji i Evropi.

Dva člana ove grupe, student novinarstva Đorđe Balaš i volonter bioskopa Stanko, otkrivaju za RT Balkan, koja je svrha ove ''okupacije'' i kako danas funkcioniše bioskop. "Cilj je da ponudimo nešto što nema nigde da se vidi, repertoar sastavljamo na osnovu toga šta nam publika predloži ili se mi međusobno dogovorimo. Mnogo ljudi nije gledalo što kultne, što eksperimentalne filmove, a često se dešava da puštamo neke koje ni sami nismo videli. Želimo da ponudimo program koji ne može da se nađe u ostalim bioskopima u Beogradu".

Kako funkcioniše plan i program?

Mi smo dugogodišnji drugari i lako nam je da se dogovorimo. Uvek planiramo unapred. Na primer, nedeljom se puštaju animirani filmovi, tako da oni koji se najbolje razumeju u to će dati svoje predloge. Takođe, mnogi ljudi vole ponoćne ili letnje projekcije na terasi koje nemaju nigde drugde da se pronađu u Beogradu, ideja je da ponudimo jedinstveno iskustvo.

Biramo filmove s kojima nećemo imati problema sa autorskim pravima. Proveravamo koje medijske kuće drže koja prava za emitovanje, uvek odradimo svoj domaći zadatak ili se direktno obratimo nosiocima prava.

Da li ceo bioskop funkcioniše po principu donacija?

Da, princip rada je da je sve besplatno i onaj ko hoće, može da ostavi donaciju. Glavno je da ljudi vide lep sadržaj i da se dobro provedu. Potrebno je puno novca za poptunu rehabilitaciju celog mesta, ali ovim sistemom donacija uspevamo da održavamo ovo alternativno mesto. Donacija zavisi od osobe do osobe, neko se počasti grickalicama i ne ostavi ništa, a neko plati flašicu vode 500 dinara.

Od kada je bioskop ''okupiran'' pre osam godina, da li se nešto promenilo po pitanju vlasništva? Ima onih koji na ovo mesto gledaju kao zloupotrebu prostora koja može biti primer drugima da urade slično?

Ništa se nije promenilo, isto je kao kada je 2014. godine prva ekipa okupirala prostor. Ne bismo ovo nazvali zloupotrebom, već nekom vrstom rehabilitacije kulture. Takođe, smatramo da umetnost nema cenu. Ovo nije mesto tradicionalnog komercijalnog karaktera, mi nemamo ništa od toga. Vidi se po izgledu bioskopa, a i po nama, da se ovde ne zloupotrebljava prostor radi novca.

S obzirom na medijsku pažnju koju ste dobili ''okupacijom'', da li ste imali probleme od 2014. godine?

Nismo imali većih problema, osim žalbi komšija za glasan zvuk tokom letnjih projekcija na otvorenom, ali uspeli smo i s njima da se dogovorimo. Uvek se pobrinemo da te filmove ne puštamo posle 11 uveče.

Takođe, najveći problem koji smo nedavno imali je zabranu pušenja pre dva meseca. Neki bi rekli da je to loš publicistički potez, jer je ''Zvezda'' bila ''ono mesto gde može da se puši tokom filma'', ali kada se preko 300 ljudi skupi u zatvorenoj sali sa cigaretama, postaje opasno po zdravlje, ali i za stari nameštaj.

 Da li je trenutno najkorisnija promocija preko Instagrama?

Najveći broj pratioca je na Fejsbuku, gde imamo oko 30 hiljada lajkova, a na Instagramu oko 12 hiljada, koji mladi najviše koriste. Nama je publika šarena. Istina je da su danas za reklamu najznačajnije društvene mreže, ali nama je, u stvari, najveća promocija ono što se priča po gradu. Dosta naših gostiju su stranci i zanimljivo je da dobijaju preporuke i od nekih hostela po centru. Hvala tim hostelima, pretpostavljamo da su to studenti koji rade na tim mestima i odluče da nas spomenu kada neko od gostiju pita šta ima zanimljivo da se vidi u Beogradu. Lepo je kada neko iz strane zemlje priđe i kaže da je ovde bio pre nekoliko godina i odlučio ponovo da poseti bioskop.

 Da li je mlađa publika ona koja uglavnom posećuje projekcije?

Nema pravila, zavisi od filma i dana projekcije. Niko ko dolazi ovde ne treba da se oseća nelagodno, pružamo slobodu da svako donosi svoje piće i grickalice, ali generalno dobra energija je ono što privlači ljude. Naš omiljeni gost je gospodin od preko 70 godina, nadimak mu je Štrumf. Nekada nam traži određene filmove koje želi da vidi, ali ipak dođe na svaku projekciju, a u slučaju da mu se ne dopadne, ode na pola filma. Imamo nekoliko stalnih gostiju i ulepšaju nam dan kada nam se jave. Takođe, često nam se dešava da stariji ljudi prođu i oduševe se kada vide da prostor ponovo radi, uvek spomenu da im je to bilo omiljeno mesto za izlazak.

Trenutno se planira sređivanje drugih prostorija za održavanje izložbi, večeri poezije i drugih umetničkih manifestacija. Đorđe i Stanko dodaju da je trebalo nekoliko godina da se probere grupa ljudi koja ima isti cilj, kako bi bili sigurni da su oni koji su ostali zaista tu zbog ideje širenja kulture. Svako pomaže u onome u šta se najbolje razume i ljubav prema umetnosti je ono što je uvelo nov život u ovaj kultni bioskop.