Ugostiteljski objekti se uvek trude da svojim gostima pruže najbolji mogući tretman, pa se tako uz kafu obično služi neki keks ili ratluk, a uz "kiselu" vodu i gazirana pića - poneka kockica leda i kriška limuna. Iako ovo citrusno voće zaista doprinosi boljem ukusu osvežavajućeg napitka, ono može skrivati i pretnju po zdravlje gostiju.
O tome zbog čega nikada ne treba jesti krišku limuna koji konobari ubace u čašu za magazin Hafington Post govorio je doktor Filip Tierno, klinički profesor mikrobiologije i patologije na Univerzitetu u Njujorku. Za potrebe svog istraživanja ovaj naučnik ispitao je ukupno 76 voćki iz 21 restorana, a rezultat koji je objavljen u Journal of Environmental Health nije nimalo utešan.
Kriške limuna mogu biti izvor mikroba
Istraživanje koje je sproveo doktor Filip Tierno pokazalo je da se u gotovo 70 procenata uzorkovanih kriški limuna skriva čak 25 različitih vrsta mikroba, koji kada dospeju u organizam mogu izazvati odeeđene zdravstvene rizike. "Mikrobi koji su pronađeni na uzorcima limuna mogu izazvati širenje zaraznih bolesti na različitim delovima tela, iako za sada nismo utvrdili kolika je verovatnoća zaražavanja", naveo je jedan od autora studije.
U svakoj pojedinačnoj grupi uzoraka naučnici su pronašli različite grupe mikroba, uključujući i bakterije iz probavnog i respiratornog trakta, kao i sa površine kože. Među prikupljenim uzorcima posebno su se istakle Ešerihija koli, stafilokoka i kandida, kao i klice norovirusa (poznatijeg kao stomačni virus) i virusa običnog gripa.
Kako patogeni dospevaju na limun
Iako je limun poznat po svojim antimikrobnim dejstvima, istraživanje ovog naučnika pokazalo je da i pored toga veliki broj mikroorganizama ipak može preživeti u njegovom "mesu" i kori. A kako patogeni dospevaju na limun zavisi od objekta do objekta. U nekim od njih do kontaminacije voća dolazi usled nedovoljno temeljnog pranja, u drugima - tako što zaposleni rukama dodiruju kriške limuna, dok se ponekada može desiti i kao posledica rada sa klijentima.