U Svetu i Veliku sredu obeležavamo dan kada je jevrejska skupština osudila Isusa Hrista na smrt raspećem.
Sećamo se žene grešnice koja je umila Spasiteljeve noge, obrisala svojom kosom i pomazala ih mirom. U ovaj treći dan strasne sedmice Crkva nas podseća i na Judinu izdaju.
Crkva uči da se na Veliku sredu sećamo Judinog bezumnog dela, ne zato što je takvo delo dostojno sećanja i pominjanja, već da bi nas podsetilo na stradalni put Gospoda našeg Isusa Hrista i njegovo krajnje smirenje.
Iako je Juda video mnoga čuda i isceljenja koja je Isus činio, on ipak odlučuje, zaslepljen srebroljubljem, da za trideset srebrenika, jevrejskim starešinama, izda Hrista.
Fariseji i prvosveštenici koji su odlučili da Isusa Hrista na prevaru uhvate i ubiju, tražili su nekog iz najbliže Hristove okoline koji će ga izdati.
I zaista našao se takav, Juda Iskariotski, jedan od dvanaest apostola Hristovih. Juda se dogovorio sa farisejima da mu, za izdaju Hrista, plate trideset srebrnjaka. Prilika mu se ukazala posle Tajne večere. Hristos je sa učenicima otišao na Maslinsku goru, gde je u molitvi proveo čitavu noć. Juda je javio vojnicima gde se nalazi i rekao im: "Koga ja celivam, onaj je, držite njega".
Kada je video da su se vojnici približili, odvojio se od ostalih, prišao Hristu, poželeo mu dobro jutro i poljubio ga. A Hristos ga je upitao: "Judo, zar celivom izdaješ Sina Čovečjeg?".
Juda je kasnije shvatio šta je uradio. Vratio se u hram i bacio novac prvosveštenicima govoreći da je izdao krv nevinu. Potom se u očajanju obesio.
Njegovo ime je postalo i ostalo oznaka za izdajnika uopšte, a zadržao se u izrazu i "Judin poljubac", koji se i danas upotrebljava kada hoće da se kaže da je neki postupak: izdajnički, pritvoran, neiskren, odnosno izdajnički postupak pod velom prijateljstva.
Tog dana, u spomen na ženu koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja, odnosno ulja. Tokom svete tajne jele osvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.
U Negotinskoj krajini na ovaj dan čupa se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini.
Ponegde se i na Veliku sredu, farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri, ili se uopšte ne farbaju.
U ponedeljak je počela Velika, odnosno strasna sedmica, U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dane Gospoda Isusa Hrista – njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu.