Sindrom varalice: kada se osećamo kao prevarant

Više od 60 procenata uspešnih i poznatih ljudi pati od takozvanog sindroma varalice, a među njima su i Mišel Obama, Penelope Kruz i Tejlor Svift, koja je nedavno progovorila o tome sa čime se suočavala: "Godinama sam se borila sa sindromom varalice koji me je doslovno progonio i govorio da ne treba da se bavim muzikom jer je to nešto za šta su se ljudi školovali godinama, a ja ne. Ali, osvestila sam činjenicu da nisu svi u ovoj industriji sa muzičkim obrazovanjem, i to mi je dalo neku vrstu utehe".

Nažalost, sa pojavom društvenih mreža ova pojava postala je još izraženija i učestalija nego što je bila pre pet ili deset godina. Ali, šta raditi kada osećaj da nismo dovoljno dobri i vredni pohvala uzme maha i počne da nam remeti život?

Šta je sindrom varalice

Sindrom uljeza možemo objasniti kao nesposobnost da svoja dostignuća, pobede i uspehe pripišemo sopstvenim sposobnostima, kvalitetima i trudu uloženom u put do ostvarivanja uspeha odnosno cilja, ili, jednostavnije rečeno - ovaj sindrom nas tera da sumnjamo u sebe i svoje mogućnosti.

Prvi put se u psihologiji ovaj termin pojavio 1978. godine, kada su Suzana Ajms i Paulina Klens nakon perioda u kome su posmatrale žene, došle do zaključka da većina uspešnih žena smatraju da su njihove sposobnosti precenjene, a one nedovoljno kompetentne. I sve je vodilo ka tome da je svaka od njih bila ubeđena da ne zaslužuje visoku poziciju na kojoj se nalazi.

Zašto se ovaj sindrom javlja i koji su "simptomi"

Postoje dve teorije kako se ovaj sindrom razvija. Prva - da se on najčešće javlja kod ljudi koji su kao deca bili idealizovani od strane roditelja ili članova porodice, i u svemu uvek bili najbolji, najpametniji, najuspešniji... Druga teorija vezana je neprestana upoređivanja od strane roditelja u periodu detinjstva i odrastanja - u odraslom dobu taj osećaj samo postaje jači, a upoređivanje umesto da motiviše ima potpuno suprotan efekat, snižavanje samopouzdanja do samog minimuma.

Osnovne simptome ovog sindroma lako je identifikovati, a ogledaju se u idealizaciji tuđih uspeha i dostignuća, omalovažavanju sopstvenog truda, znanja i sposobnosti, strahu od započinjanja nečeg novog, kao i strahu od ličnog neuspeha, preteranom perfekcionizmu, kao i emotivnom prihvatanju kritika i neadekvatnom prihvatanju komplimenata i pohvala.

Ipak, postoje načini kako "obuzdati" sindrom uljeza:

• Sastavite spisak svih vaših kvaliteta, dostignuća i uspeha - zapišite sve na šta ste ponosni, sve što se postigli u proteklom periodu svojim radom i zalaganjem, i najvažnije od svega: budite realni
• Napravite presek - vi sada i vi pre godinu dana ili dve. Ovakva vrsta upoređivanja daleko je bolja od upoređivanja sa drugima, a vaše samopouzdanje se neće naći "na udaru"
• Ukoliko postoji mogućnost, potražite povratnu informaciju - popričajte sa prijateljima, članovima porodice ili kolegama o tome šta je ono u čemu ste dobri: druga perspektiva daće vam mnogo bolji uvid u stvarno stanje, a moguće je da će navesti nešto čega ni sami niste svesni

Prihvatite neuspeh kao sastavni deo svakog poduhvata, bilo da je u pitanju novi vid sporta u kome ste poželeli da se oprobate, nova veza koja nije uspela ili intervju za posao posle koga niste prošli u sledeći krug.