Stres, tamna strana savremenog društva, uvukao se u svaku našu poru. Melje nas u saobraćaju, na poslu, fakultetu, porodici, svakodnevnim situacijama. Okidač je za mnoge bolesti, mentalna stanja. Gde god se okrenemo - tu je. Ipak, postoje ljudi koji lakše izlaze na kraj sa njim, te ga skoro i ne osećaju.
U prilog tome ide i jedno višegodišnje istraživanje. Ispitanici su govorili o tome da li su i koje stresore iskusili da li su se susreli sa situacijama koje nisu opasne po život, ali mogu biti ometajuće i slično. Zanimljivo je da je izvestan broj ljudi odgovorio sa "ne", odnosno da se nisu susretali sa svakodnevnim stresom. Profesorku Suzan Čarls, koja se bavila ovom studijom, zanimalo je ko su ti ljudi koji su skoro pa imuni na stres.
Mešovit blagoslov
Život bez stresa, može zvučati idilično, ali ne treba da nas to zavara. Postoji razlog zašto je profesorka odlučila da nazove svoju studiju iz 2021. "Mešovite prednosti života bez stresa".
Osoba koja je prijavila da živi život bez stresa, takođe je bila i više srećnija od opšte populacije i imala je niže nivoe rizika od hroničnih zdravstvenih problema. Ali, pokazivali su i znake kognitivnog pada, kao što su smanjena pažnja i koncentracija, lošiji kratkotrajni i dugoročno pamćenje, lošije rešavanje problema i smanjena sposobnost fokusiranja ili inhibiranja neželjenog ponašanja.
Stres može biti koristan
Opšte iskustvo stresa je univerzalno, ali ono što pokreće ovaj sistem je veoma subjektivno. Dvoje ljudi, koji su sposobni da iskuse stres, mogu se suočiti sa istim relativnim stresom, recimo nastupajući u predstavi, i svako se nosi drugačije. Jedna osoba se može stisnuti pod reflektorima, a druga se može osećati kao kod kuće, a zapravo je na sceni.
"Ne govorimo zaista o negativnim stvarima kao što su traume, mi govorimo o stvarima koje su veoma normativne u životima ljudi. Obavljanje teškog zadatka na poslu – to su stvari koje svi stalno radimo i nisu nužno negativne, ali se često predstavljaju kao takve, kaže Džeremi Džejmison, istraživač stresa na Univerzitetu u Ročesteru.
Takođe, stres nam omogućava da iskusimo život, kažu naučnici. Uspešno prevazilaženje malog stresa u svakodnevnom životu predstavlja priliku za rast. Bez ovih izazova koji nisu opasni po život, mozak počinje da pati. Ovo je verovatno ono što stoji iza slabijeg pamćenja i veština rešavanja problema koje je Čarls primetila kod učesnika studije, piše Našonal Džiografik.
"Kada ljudi osete stres prvi osećaj je da su preplavljeni. Obično žele da se povuku i odu. Da biste zapravo naučili da budete otporni i istrajali kroz izazove ili poteškoće, treba ovladati važnim skupom veština. To nije samo nešto što radimo ili ne radimo, to je nešto što možemo naučiti kako da radimo", kaže Džejmison.
Profil ljudi koji žive bez stresa
Opšti profil osobe bez stresa prema studiji govori da su to obično stariji, neoženjeni muškarci sa nižim nivoom obrazovanja od onih koji su prijavili najmanje jedan stresor dnevno tokom osam dana istraživanja. "Nestresirani" su takođe prijavili mnogo manje dnevnih aktivnosti od ostatka, osim gledanja televizije, što su radili sa većom učestalošću od onih koji su prijavili da doživljavaju dnevne stresore. Oni koji nisu pod stresom su prijavili da provode manje sati na aktivnostima, od onih koji su pod stresom.
Naučnici primećuju jedan paradoks - veća društvena podrška je takođe efikasan tampon protiv stresa. "Znamo da su ljudi naš izvor stresa često u životu. Ali su nam apsolutno neophodni - mi smo društvena bića", kaže Čarls.