Bilo je potrebno pet dana da se projekat pokrene na superkompjuteru Diskaver američke svemirske agencije, proizvodeći oko 10 terabajta podataka.
"Ljudi se često pitaju kako bi ovo izgledalo, a simulacija ovih procesa koje je teško zamisliti pomaže mi da povežem matematiku relativnosti sa stvarnim posledicama u stvarnom univerzumu", rekao je Džeremi Šnitman, astrofizičar pri Godardu, koji je kreirao vizualizacije.
On je simulirao dva scenarija, jedan u kojem kamera samo promaši horizont događaja i vraća nazad se, a drugi gde prelazi granicu, prenosi Independent.
Supermasivna crna rupa korišćena za simulaciju je ekvivalentna onoj koja se nalazi u centru naše galaksije Mlečni put, koja je otprilike 4,3 miliona puta veća od mase Sunca.
Horizont događaja crne rupe meri oko 25 miliona kilometara, dok se brzina kamere koja ulazi u nju približava brzini svetlosti.
Narandžasti i žuti fotonski prstenovi oko crne rupe postaju izobličeni kako kamera ulazi u oblast u kojoj je prostor-vreme iskrivljeno.
Unutar centra crne rupe vizualizacija postaje crna dok kamera dostigne jednodimenzionalnu tačku koja se zove singularitet.
"Kada kamera pređe horizont, njeno uništenje špagetifikacijom je udaljeno samo 12,8 sekundi", rekao je Šnitman.
Odvojeni video koji je NASA podelila prošle nedelje pokazuje veličinu crnih rupa upoređivanjem crne rupe TON 618 sa veličinom Sunčevog sistema.