Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Vasilija Ostroškog, praznik posvećen velikom čudotvorcu i iscelitelju.
Mošti ovog svetitelja se čuvaju u manastiru Ostrog koje je mesto hodočašća i za vernike drugih religija, a poštovanje svetitelja raširen je ne samo u Srbiji i Crnoj Gori već i na celom Balkanu.
Rođen je 1610. kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići kod Trebinja u Hercegovini, od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića.
U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu u kome je tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.
Službovao je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića. Kada je odrastao otišao je u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se i zamonašio.
Kao monah ubrzo se pročuo zbog svog podvižničkog života, a kasnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog.
Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdošu i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike, čuvajući ih od turskih svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog gde je nastavio svoj podvižnički život.
U Trebinju, kada pomenu svetog Vasilija Ostroškog naglase i Tvrdoški. Tvrdoš je posle Ostroga najposjećeniji manastir u SPC.
Čuda Svetog Vasilija
Postoje pismena svedočenja da su molitve upućene ovom svecu uslišene - svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru zapisuje čitavu priču i ostavlja u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju i pretvaraju u knjigu.
Brojne legende svedoče o njegovoj milosti, a jedna od njih je i priča da je sa vrha Gornjeg manastira davno ispala beba iz kolevke.
Naime, majka je na bedemu ostavila kolevku sa bebom koja se prevrnula i pala sa visine od preko 70 metara.
Ona je čudom pronađena živa i zdrava u podnožju planine.
Oni koji ne veruju u ovo priču, ipak, se zamisle kada čuju da je požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo oba manastira i obližnje kapele.
Neeksplodirana granata
Takođe, postoji i legenda da je za vreme Drugog svetskog rata iznad Gornjeg manastira Ostrog pala bomba koja nikada nije ni eksplodirala.
U februaru 1942. godine, za vreme bombardovanja manastira Ostroga, jedna granata iz nemačkog brdskog topa udarila je u kameni zid iznad Gornjeg manastira, i razbila vrata na crkvici Časnog Krsta, ali, za čudo, tom prilikom nije eksplodira.
Granata se od pada razbila na dva dela, upaljač je pao na jednu, a barutno punjenje na drugu stranu crkvenog kamenog poda. Stručnim ispitivanjem kasnije je utvrđeno da je granata bila sasvim ispravna i kao takva trebala je da eksplodira. Očigledno je svima da Svetitelj to nije dopustio, jer bi time bila naneta velika šteta svetoj crkvi i njegovoj isposnici. Ova granata se i danas čuva cela u Gornjem manastiru.
S obzirom na veliki broj ljudi koji obilazi ovu svetinju, posetioci hrama ostaju da prenoće tu kako bi ujutru mogli da prisustvuju svetoj liturgiji.
Vernici spavaju napolju ili u konacima.
U manastir dolaze ljudi i drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana koji pred njegovim moštima traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.
Svetitelj je preminuo je 1671. godine, a njegove čudotvorne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana u Ostrogu. U njihovu moć iscelenja i utehe veruju podjednako i hrišćani i muslimani.
Iz stene pored koje je preminuo, kasnije je izrasla jedna vinova loza, iako u steni nema ni malo zemlje.
Kraj kivota Svetiteljevog uznose se molitve i na našem i na stranim jezicima. Mnogi donose decu da krste baš ispred moštiju Svečevih, i mnogi nazivaju decu imenom Vasilijevim, a mnogi tu sklapaju brak, ili se ispovedaju i pričešćuju, ili traže da im se čitaju molitve za zdravlje, za isceljenje, za spasenje.
Sveti Vasilije je zaštitni znak i manastira i uopšte Hercegovine poslije Svetog Save gde je njegova dedovina.
Trojičin sabor i hodočašće do manastira - peške
U Ostrogu se svake godine Trojičin veliki narodni sabor.
Za Đurđevdan sa Sokoca je na pokloničko putovanje do manastira Ostrog krenula grupa od 33 hodočasnika, među kojima je 13 devojaka, koja bi trebalo da su stigli sinoć u Ostrog, nakon pređenih 230 kilometara.
Predsednik sokolačkog Udruženja "Sveti Vasilije Ostroški" Milan Maričić podsetio je da je ovo 15. hodočašće i poklonjenje moštima Svetog Vasilija vernika sa Romanije, a tradicija je počela još 2009. godine kada su do manastira Ostrog krenula trojica mladih Sokočana.
Prošle godine izvađene su mošti majke episkopa zahumskog Svetog Vasilija Pravedne Ane - Anastasije. One su u manastiru u Mrkonjićima.
Svetitelju u čast podignute su i brojne crkve zadužbine.
U Beogradu, u crkvi cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, čuva se omofor Svetog Vasilija.
Slavi se i kao krsna slava.
Po narodnom običajnom kalendaru, danas se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.