Gojazni ljudi 2,5 puta više idu na bolovanje od onih koji nisu gojazni

Gojazni ljudi u Evropi su 2,5 puta više odlazili na bolovanje od ljudi koji nisu gojazni, pokazuje istraživanje predstavljeno na Evropskom kongresu o gojaznosti u Veneciji.

Prema podacima ankete sprovedene nad 122.598 radnika u 26 evropskih zemalja, radnici su sve više išli na bolovanje što su gojazniji, navodeći bolove u zglobovima, dijabetes, depresiju ili srčane probleme, prenosi britanski Tajms.

Britanski radnici su treći najgojazniji u Evropi, a broj otvorenih bolovanja je porastao duplo u Velikoj Britaniji u poslednjih 10 godina, što je, prema procenama, smanjilo produktivnost britanske privrede za 33 milijarde funti.
Iako je britanski premijer Riši Sunak najavio reforme protiv "kulture izdatih opravdanja za bolovanje", eksperti upozoravaju da ovaj problem neće biti rešen bez rešavanja problema gojaznosti.

Glavni autor istraživanja Zigfrid Ajzenberg, iz Grupe za istraživanje ekonomije zdravlja i zdravstvene politike pri Institutu za napredne studije u Beču, izjavio je da je odsustvovanje sa posla zbog gojaznosti "ozbiljan problem za Veliku Britaniju".

Koautor istraživanja Tomas Cipionka je istakao da su gojazni ljudi "sve više isključeni iz doprinošenja društvu" i da su za promociju ekonomskog rasta ključne mere protiv gojaznosti.

"Ovo istraživanje otvoreno pokazuje - visoke stope bolesti povezanih sa gojaznošću smanjuju ekonomsku produktivnost sa razornim ekonomskim posledicama. Prioritetno rešavanje bolesti povezanih sa ishranom u naciji je od vitalnog značaja za svaku vladu koja ozbiljno razmišlja o poboljšanju blagostanja, povećanju rasta i osiguravanju održivosti Nacionalne zdravstvene službe " Kejt Džener, direktorka saveza za zdravlje i gojaznost.

Procenjuje se da gojaznost košta Veliku Britaniju 98 milijardi funti godišnje, odnosno četiri odsto BDP-a, zbog smanjene produktivnosti i troškova Nacionalne zdravstvene službe prilikom lečenja dijabetesa i raka-