Rođenje carskim putem ili prirodno značajno utiče na imunološki sistem, a takođe se odražava koliko deluje vakcina protiv malih boginja, rezulatiti su analize koju su sproveli naučnici sa Univerziteta Kembridž u Ujedinjenom Kraljevstvu i Univerziteta Fudan u Kini.
Deci rođenoj carskim rezom revakcinacija je potrebna češće, otkrili su istraživači. Bez tog ponavljanja, vakcina je u većem riziku od neuspeha.
Oko 5 odsto dece kojoj je data prva doza vakcine protiv malih boginja mlađe od 1 godine ne pokazuje odgovor antitela. Međutim, između 2013. i 2018. godine, bebe rođene carskim rezom u Kini imale su 2,56 puta veće šanse da dožive neuspeh vakcine protiv malih boginja nego one koje su rođene vaginalno.
Srećom, revakcinacija je nadoknadila taj neuspeh, izazvavši zakasneli i "snažan imuni odgovor".
Ispitivanje je obuhvatalo podatke od 1.505 parova majki i beba u Kini.
U 2021. miliona dece širom sveta, je propistilo svoj lek protiv malih boginja. Zabeležen je rekordan broj nevakcinisane dece, te imunitet stada u brojnim zemljama je u opasnosti.
"Znamo da mnoga deca na kraju ne dobiju drugi ubod, što je opasno za njih kao pojedince, ali i za širu populaciju. Bebe rođene carskim rezom su one koje zaista želimo da pratimo kako bismo bili sigurni da će dobiti drugu dozu vakcine, jer je veća verovatnoća da će njihov prvi ubod biti neuspešan", objašnjava genetičar Henrik Salje sa Univerziteta u Kembridžu.
Na primer, Kina je blizu eliminacije morbila, ali u nedavnim epidemijama, otprilike trećina obolelih od virusa već je bila vakcinisana. Ove infekcije se dešavaju kada imuni sistem pojedinca ili ne reaguje na vakcinu, ili reaguje preslabo.
Deca rođena carskim rezom, za razliku od onih rođenih vaginalno, imaju nešto veću verovatnoću od imunoloških poremećaja, i dok naučnici još uvek ne mogu da otkriju zašto je to tako, postoje dobri razlozi da se istražuje dalje.
U studija od pre dve godine, povezn je carski rez sa nižim odgovorima antitela nakon određenih vakcina. U istraživanju, bebe rođene vaginalno imale su duplo veći nivo zaštitnih antitela nakon vakcinacije.
Naučnici su teoretizirali da bebe rođene carskim rezom nisu "povukle" važne klice i bakterijsku floru iz majčine vagine, odnosno nisu ni došle u dodir sa njima, jer one mogu imati stimulativni efekat na novoformirani imuni sistem.
Analiza u Kini nije istraživala zašto je carski rez uticao na odgovore vakcine, ali autori sumnjaju na sličan uzrok.
"Kod porođaja carskim rezom, deca nisu izložena majčinom mikrobiomu na isti način kao kod vaginalnog porođaja. Mislimo da to znači da im je potrebno više vremena da nadoknade razvoj svog crevnog mikrobioma, a sa njim i sposobnost imunog sistema da bude podstaknut vakcinama protiv bolesti, uključujući morbil", objašnjava Salje, a piše Sajnas Alert.
Za sada je to, međutim, samo teorija. Dok bebe carskim rezom pokazuju drugačiji raspon bakterija u crevima u poređenju sa onima rođenim vaginalno, druge studije sugerišu da razlike nestaju nakon oko 9 meseci.
Imuni sistem novorođenčeta je uglavnom misterija
Istraživači se ne mogu složiti oko toga da li se bebe rođaju sterilne ili su već "opremljene" mikrobiomom iz materice. Takođe je nejasno da li je to majčin vaginalni mikrobiom ili crevni mikrobiom koji se "zaseje" novorođenčetu.
Studija je objavljena u Nejčr Majkrobilodži.