"Kada pogledate duge periode istorije, tek tada zaista možete videti koliko je dramatično globalno zagrevanje proteklih godina", navodi naučnik Ulf Buntgen sa Univerziteta Kembridž, koji je ujedno i koautor nove studije, prenosi "Sajens alert".
Iako se radi o kratkoročnom probijanju zacrtane granice (definisane na Pariskom klimatskom samitu) porasta temperature od 1.5 stepeni Celzijusa (u odnosu na predindustrijski nivo), meteorolozi i klimatolozi upozoravaju da prošlogodišnje leto treba da služi kao upozorenje na opasan trend rapidnog rasta prosečne temperature na planeti.
Prošla godina je bila izuzetno topla, a ovaj trend će se nastaviti ukoliko drastično ne smanjimo emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, upozorava Buntgen. Zajedno sa klimatolozima je sastavio rane istorijske temperaturne izveštaje, koristeći podatke godova sa drveća u severnoj hemisferi.
"Tačno je da se klima konstantno menja, ali zagrevanje 2023. godine uzrokovano gasovima sa efektom staklene bašte je dodatno pojačano klimatskim fenomenom El Ninjom, pa je došlo do pojačanih toplotnih talasa, dužih perioda suše u jednom delu sveta, a u drugom do ekstremnih padavina i poplava", dodaju naučnici.
Sastavljanje takvih izveštaja je od izuzetne važnosti, jer su pre više hiljada godina temperaturna merenja su bila retka i nisu sistematski praćena.
"Tek kada napravimo klimatsku rekonstrukciju prošlosti ćemo moći bolje da razumemo prirodnu varijabilnost, pa stavimo u kontekst klimatske promene uzrokovane čovekovim delovanjem", objašnjava Buntgen.
Njihovi rezultati ukazuju da je severna hemisfera prošle godine tokom leta bila za 2.07 stepeni Celzijusa toplija, nego tokom istih perioda između 1850. i 1900. godine.
U skladu sa njihovim nalazima je i još jedna nedavna analiza, koju je u februaru objavila klimatska služba Evropske unije, koja je zaključila da je globalno zagrevanje premašilo granicu od 1.5 stepeni Celzijusa za čitavu prošlu godinu.