Da li je i danas moguće živeti po Maslovljevoj piramidi potreba
Decenijama su Maslovljeve ideje ponovo promišljali drugi psiholozi. Između ostalog, pokušali su da shvate gde je mesto seksualne potrebe u piramidi i kako kultura u kojoj čovek danas živi utiče na hijerarhiju ljudskih potreba koju je on uspostavio. Postoje i sporovi oko toga da li je samoostvarenje zaista najviša ljudska potreba.
Psiholog Abraham Maslov, sredinom prošlog veka konstruisao je hijerarhiju ljudskih potreba u obliku piramide. Ljudske potrebe je razvrstao po grupama i definisao jasnu hijerarhiju među njima, i izdvojio pet glavnih potreba svakog ljudskog bića:
- Fiziološke ili osnovne potrebe za vazduhom, hranom, vodom, skloništem, odećom, toplotom i snom - sve što je neophodno za ljudski opstanak, uključujući i seks
- Potrebe za sigurnošću - želja za sigurnošću i poverenjem u budućnost, jer ljudi žele da kontrolišu svoje živote, da vide red i predvidljivost oko sebe
- Potrebe za pripadnošću - kasnije nazvane društvenim potrebama, nastaju iz potrebe za ljubavlju. Porodične i rodbinske veze, prijateljstvo, osećaj poverenja u druge i prihvatanje od strane drugih
- Potreba za poštovanjem - koja bi zadovoljila samopoštovanje i poštovanje od strane drugih ljudi
- Potreba za samoostvarenjem - sposobnost osobe da radi ono za šta je stvorena. Ova želja za razvojem sopstvenih potencijala je najviša potreba u Maslovljevoj hijerarhiji. Ako čovek želi da bude srećan, mora da radi ono za šta je rođen
Maslov je pisao da nastanak jedne potrebe obično zavisi od zadovoljenja druge, moćnije. Na primer, želja za ljubavlju i privrženošću obično se javlja kod čoveka kada je zadovoljena glad i kada je bezbedan.
Uprkos širokoj upotrebi piramide u menadžmentu, marketingu i radu sa ljudskim resursima, ne postoje ubedljivi naučni dokazi o njenoj ispravnosti. Još uvek se smatra kontroverznom u naučnim krugovima.
Evolucioni psiholozi su 2010. godine, na osnovu bioloških istraživanja, predložili ažuriranje piramide: zamenu najviše ljudske potrebe - potrebe za samoostvarenjem, potrebom za roditeljstvom, koju smatraju najmoćnijim i najosnovnijim ljudskim impulsom. Najvažnije je opstati i imati vremena da se prenesu svoji geni na sledeću generaciju, njihovo je stanovište.
Psiholog Marija Kočkina je sigurna da je malo verovatno da će se osnovne potrebe povezane sa preživljavanjem transformisati, prenosi "RBK Trendi". Ali svi ostali nivoi ove piramide sada se lako mogu dovesti u pitanje, jer se od vremena kada je živeo Maslov naš svet promenio do neprepoznatljivosti. Na primer, kada ljudi ulaze u preduzetničke vode, ulaze u rizik, odriču se stabilnosti i sigurnosti, tj. preskaču taj drugi nivo u piramidi.
Psiholog Pavel Zigmantovič objašnjava zašto se Maslovljeva piramida u svom izvornom obliku praktično ne koristi u savremenoj psihologiji. Svaki štrajk glađu, a koji može imati smrtni ishod, teško je zamisliti prema Maslovljevoj teoriji, jer ljudi ne mogu da žele nešto na višem nivou potreba, a da ne zadovolje niže.
Psiholog Zigmantovič smatra da su sve ljudske potrebe podjednako važne, približno na istom nivou, a mi se okrećemo jednom ili drugom u zavisnosti od naših životnih zadataka.
