Mobing je pojava sa kojom se danas, na veliku žalost, susreće veliki broj ljudi koji u poslovnom okruženju pokušavaju da izgrade svoju ličnost i karijeru. Neki na psihičko nasilje na poslu reaguju smireno, dok se kod većine ipak razvije određeni vid anksioznosti. Statistički podaci koje je objavio portal Eurofand nisu nimalo optimistični: čak 40 procenata zaposlenih su doživeli neki vid maltretiranja od strane kolega makar jednom u svojoj karijeri.
Ko su najčešće žrtve "mobera"
Žrtve "mobera" (onih koji vrše mobing nad drugim kolegama) može biti bilo ko - i žene u muškoj industriji i pripradnici ekonomski ili socijalno ugroženih grupa pa i novajlije koje su tek došle u firmu i koje se još uvek nisu najbolje snašle u nepoznatom okruženju. Jedini kriterijum jeste da to bude neko ko je slabiji od njih, na kome će moći da "izleče" svoje frustracije i nesigurnosti.
Mobing ima 5 faza, a važno je prepoznati ga na samom početku
Razumevanje faza mobinga na radnom mestu može biti od velike pomoći kada se vi ili vaše kolege nađu "na meti" agresora. Samo tako se mogu na vreme preduzeti odgovarajuće mere (poput obraćanja rukovodiocu ili Sektoru za ljudske resurse unutar kompanije) i maltretiranju na poslu stati na put. Takvih faza ima 5 i svaka se veoma jednostavno identifikuje, navedeno je na portalu Beterhelp.
Neslaganje je prva faza mobinga
U prvoj fazi mobinga agresori obično pikiraju svoju žrtvu i to u situaciji kada je između njih došlo do nekog neslaganja. Nekada je povod za to različito mišljenje po pitanju nekog projekta, a nekada i unapređenje koje je neko dobio, a kome se "mober" protivio. Nije isključeno ni to da će agresor izmisliti neku situaciju samo da bi svoju metu "uvukao" u konfliktnu situaciju.
Tanka je linija između neslaganja i agresije
Ukoliko žrtva "zagrize udicu" neslaganje veoma brzo može da eskalira i preraste u agresiju. U ovoj fazi "mober" vrši psihološki teror nad svojom metom, iznosi negativne, podrugljive komentare i omalovažava je, zbog čega se osoba može osećati izolovano, postiđeno, pa čak i uplašeno za svoju poziciju na poslu ili bezbednost.
Uključivanje nadređenih sa ciljem zastrašivanja
Naredna faza jeste uključivanje menadžmenta kompanije kako bi se meta dodatno obeshrabrila. Ovo podrazumeva "nameštanje" žrtve u svakom smislu: njoj se mogu pripisivati neke nezakonite radnje, izmišnjeni konflikti i slično. Na taj način se osoba diskredituje i u očima rukovodstva, zbog čega ona postaje još ranjivija, a samim tim i "zanimljivija" za maltretiranje, posmatrano očima agresora.
Stvaranje pogrešne percepcije o žrtvi
U četvrtoj fazi mobinga agresor će se truditi da osobama koje bi žrtvi eventualno pomogle usadi pogrešno mišljenje o njoj. Može se desiti da o meti počnu da kruže priče da je izuzetno osetljiva, nesposobna da primi šalu na svoj račun, da je čudna, neuračunljiva, pa čak i nepredvidiva u svojim potezima. Sve, samo kako bi što više ljudi o toj osobi imale formirano negativno mišljenje.
Peta faza: Šta će biti dalje zavisi od žrtve
Kako će se maltretiranje na poslu završiti zavisi on načina na koji se žrtva bori sa njim. Ukoliko "stane na rep" svom agresoru, vrlo verovatno da se ubuduće slične situacije neće ponavljati i da će se konflikt tu završiti. Ali, ako poklekne i ne preduzme nikakve mere kako bi se zaštitila, najčešće dođe ili do promene organizacionog dela (kako bi bila dalje od "mobera") ili kompanije.
Kako se uspešno nositi sa mobingom na poslu
Prvo i osnovno jeste postavljanje jasnih granica, savetuje Medžesti Purvis, licencirani klinički savetnik za mentalno zdravlje. Postarajte se da svoj posao radite odgovorno i profesionalno i da svoja ovlašćenja ni u kom slučaju ne prekoračujete, kako ne biste skretali pažnju na sebe i davali povoda agresoru. Ovo sigurno neće biti jednostavno, ali će svakako pomoći da se uspostavi neka vrsta poštovanja kako u očima "mobera", tako i u očima kolega koji sa vama rade.