Koje su najčešće greške prilikom korišćenja proizvoda za zaštitu od sunca

Upotreba proizvoda za zaštitu od štetnih sunčevih zraka je prvo i osnovno pravilo kada je reč o brizi o zdravlju kože. Međutim, dermatolozi si zabrinuti činjenicom da većina ljudi to čini pogrešno. Koje su najčešće greške kada je reč o nanošenju SPF-a?

Premalo proizvoda i nanošenje samo jednom dnevno

Najveća i najzastupljenija greška jeste nanošenje nedovoljne količini proizvoda za zaštitu, bilo da je u pitanju krema ili sprej. Savet Svetske zdravstvene organizacije jeste da se prilikom mazanja celog tela koristi najmanje 7 kafenih kašičica zaštitne kreme, pri čemu bi tu količinu trebalo ravnomerno rasporediti.

Osim toga, ljudi se često previše oslanjaju na navode proizvođača da je proizvod vodootporan i da je dovoljno samo jedno nanošenje dnevno. Ovakve osobine zaštitnih krema i sprejeva najčešće se odnose na posebno kontrolisane (laboratorijske) uslove, ali ne i na boravak na plaži, kupanje u bazenu ili moru i nošenje garderobe povrh proizvoda.

Proizvodi kojima je istekao rok trajanja nemaju isti učinak

Baš kao i kada je reč o hrani, lekovima i drugih proizvodima, i kreme za zaštitu od sunčevih zraka nakon isteka roka trajanja izgube svoje sposobnosti i postanu ništa više do obična "mazalica". Većina proizvoda sa SPF-faktorom traju između 12 i 24 meseca, a ukoliko ih u tom periodu ne potrošite, uvek je bolje baciti ga, nego rizikovati zdravlje.

Cena nije uvek garancija kvaliteta

Još jedna greška koju ljudi često prave jeste odbacivanje drogerijskih proizvoda (koji su po pravilu povoljniji) i kupovina isključivo onih koji su skuplji, u nadi da će pružiti bolju zaštitu. Sve kreme i sprejevi koji se nalaze na policama apoteka, drogerija i marketa morali su da prođu ispitivanja pre nego što dospeju u prodaju, te nema razloga za brigu.

Koristite šminka za SPF faktorom umesto kreme  

Mnogi brendovi dekorativne kozmetike u ponudi imaju i liniju proizvoda sa zaštitnim faktorom, međutim, oni nisu ni približno delotvorni kao obične kreme ili sprejevi. Morali biste da nanesete nekoliko puta veću količinu pudera od normalne da biste postigli nivo zaštite koje je navedeno na pakovanju. Osim toga, zaštitne kreme bi tokom dana trebalo nanositi nekoliko puta, što sa dekorativnom šminkom najčešće nije slučaj.

Pojedini lekovi smanjuju efikasnost proizvoda

Ono o čemu se posebno ne vodi računa jeste da pojedini lekovi mogu učiniti kožu fotosenzitivnijom, odnosno povećati njenu osetljivost na sunčeve zrake. Antibiotici, oralni kontraceptivi i antidepresivi su samo neki od lekova koji imaju takav efekat, ali ne kod svih ljudi i ne u svim životnim dobima.

Pogrešno tumačenje brojeva pored SPF je česta greška, kao i oslanjanje isključivo na kreme

Kreme i sprejevi sa manjim vrednostima pružaju manju zaštitu, dok oni sa višim - veću. SPF15 blokira oko 93 procenta UVB zraka, SPF30 - oko 97 posto, dok SPF50 onemogućava probijanje 98 procenata UVB zraka do površine kože. Važno je imati na umu da ni jedan proizvod ne daje stopostotnu zaštitu, pa čak ni onaj sa SPF100 - on blokira oko 99 posto zraka.

Baš iz tog razloga dermatolozi uvek savetuju da se i pored zaštite proizvodima sa SPF faktorom vodi računa o trajanju izlaganja suncu, ali i o garderobi i aksesoarima koji mogu dodatno povećati stepen zaštite i koji pokrivaju delikatne regije poput vrata i ušiju, prenosi portal Dejli Mejl.