Najčešće pitanje koje se postavlja deci jeste "Šta želiš da budeš kada porasteš?" Devojčice obično žele da postanu balerine, glumice ili pevačice, a dečaci - superheroji koji će spasiti svet, vatrogasci ili vozači Formule 1. Vladimir Putin je, pak, imao malo drugačije snove, a jedan od njih je i ostvario.
Kada veliki snovi postanu java
"Kao dečak želeo sam da postanem prvo mornar, pa zatim i pilot. Kasnije, kada sam već bio u starijim razredima škole, maštao sam da postanem špijun", rekao je Vladimir Putin u jednom od razgovora sa publikom. "U špijunaži me je najviše privlačilo to što jedan čovek može da promeni sudbine hiljade ljudi i postigne ono što nekada nisu uspevale ni čitave armije", dodao je on. Taj svoj san je sadašnji predsednik Ruske Federacije i ostvario, ali je njega do toga bio dug i trnovit.
O tome šta je potrebno kako bi postao špijun, Vladimir Putin se raspitao u Upravi Komiteta državne bezbednosti (KGB) u Lenjingradu. Baš tamo je saznao da bi, kako bi pristupio službi, trebalo ili da odsluži vojni rok, ili da završi fakultet, i to najbolje - pravni. Ne želeći da propusti priliku o kojoj je tako dugo maštao, Putin je upisao pravni fakultet Lenjingradskog državnog univerziteta, a već na kraju studiranja dobio je ponudu da se priključi službi KGB u SSSR.
Tajni pseudonim Vladimira Putina
Tokom školovanja u Institutu Andropova KGB SSSR u Moskvi, Vladimir Putin je, baš kao i svi ostali budući špijuni, morao da ima i pseudonim. Rigorozne bezbednosne procedure su tako nalagale. Obično bi on počinjao istim slovom kao i prezime polaznika Instituta, pa je u Putinovom slučaju on počinjao na slovo "p" - Platov. Taj pseudonim je Putina pratio još dugi niz godina, maltene do kraja njegove špijunske karijere. Naravno, imao je i druge, manje upečatljive, ali su oni korišćeni tek ponekad.
Na samom početku, Vladimir Putin je u KGB-u radio na poziciji kontraobaveštajca, da bi kasnije prešao u redove obaveštajaca, gde je bio angažovan na otkrivanju rada nelegalnih obaveštajnih službi. Kako je i sam nekoliko puta isticao, upravo je na toj poziciji naučio najviše o ljubavi prema Otadžbini i u sebi razvio osećaj lojalnosti. Kasnije je prešao da radi u Drezden, na dužnost direktora Doma družbe SSSR-GDR, a 1991. godine odlučio da je vreme da se povuče iz špijunaže i karijeru usmeri na neku drugu stranu.