U svakodnevnim situacijama, često kažemo da je neka osoba ekstrovert (društvena osoba, lako sklapa poznanstva, u potrazi je za novim uzbuđenjima) ili pak, introvert (zatvorenija osoba, bira manji krug prijatelja). Stiče se utisak da je granica jasno povučena. Ipak, šta ako je nekom prijatno u društvu, ali voli i samoću:
"Kada su u pitanju tipovi ličnosti, to je kontinuum koji ide od introverzije do ekstraverzije. Zapravo to je neka vrsta krive linije, pri čemu se većina nas nalazi u sredini", pojašnjava Den Mekadams, profesor psihologije.
Između ekstroverta i introverta
Zapravo, stručnjaci ističu da postoje dva manje poznata tipa ličnosti. Ambiverti, koje je predložio američki psiholog Edvard Konklin 1923. godine, imaju "mešavinu" introvertnih i ekstrovertnih osobina; omniverti variraju između introvertnog i ekstrovertnog ponašanja.
"Ekstrovertno-introvertne kategorije nisu mnogo nijansirane, tako da smo došli do drugih kategorija za srednju osnovu psiholoških karakteristika", ističe Luk Smili, profesor psihologije.
Koncept ambiverta je proučavan i pojavljuje se u psihološkoj literaturi, čini se da je termin omnivert konstrukt pop-psihologije.
"Prema mom iskustvu, ne verujem da bi neko oscilirao između ove dve krajnosti. Jasno je da je moguće da se neko ponaša veoma ekstrovertno u jednoj specifičnoj situaciji i veoma introvertno u drugoj specifičnoj situaciji. Ono što ne mislim da je moguće je da se neko nađe u stotinu različitih situacija i da se uvek ponaša ili ekstremno ekstrovertan ili krajnje introvertan u svakoj od njih, a nikada negde u sredini", kaže Ričard Robins, profesor psihologije, a piše Našonal Džiografik.
Iako su postojali testovi koji su jasno podvlačili granice između tipa ličnosti, psiholozi drugačije sada objašnjavaju tu klasifikaciju:
"Ove osobine, dakle introverzije i ekstraverzije postoje u kontinuitetu i većina ljudi je u sredini, tako da je termin ambivert koristan. Većina ljudi je fleksibilna i biti krut je često znak mentalne bolesti", pojašnjava Džon Zelenski, profesor psihologije.
Nijansiranje tipa ličnosti
Istraživanja sugerišu, na primer, da ekstroverti i ambiverti imaju tendenciju da budu bolji u regulaciji raspoloženja nego introverti. Druga studija je otkrila da dok i introverti i ekstroverti više vole razgovor nego slanje poruka, ambiverti više vole slanje poruka.
Ove osobine imaju nijanse koje se često zanemaruju, a jedan od rizika oslanjanja na ove kategorije je da je lako pogrešno protumačiti nečije ponašanje. "Introverzija se često pogrešno kategoriše kao povučenost ili nizak nivo prijatnosti. Slično tome, ekstroverti se često pogrešno doživljavaju kao kompetentniji jer su pričljiviji i izgleda da imaju više da kažu o nekoj temi", priča Smili.