Svetski dan bez duvanskog dima - skoro 7 hiljada ljudi u Srbiji oboli od raka pluća
Tradicionalno 31. maja svake godine se obeležava Svetski dan bez duvanskog dima. Kampanja ima za cilj da informiše javnost o posledicama upotrebe duvana, praksama duvanskih kompanija i o aktivnostima Svetske zdravstvene organizacije na suzbijanju epidemije duvana, kako bi ljudi širom sveta mogli da žive u zdravijem okruženju i kako bi se zaštitile buduće generacije od posledica upotrebe duvana.
"Više od trećine odraslog stanovništva povremeno ili svakodnevno puši cigarete, a u najvećem procentu duvan konzumiraju osobe starosti između 35 i 44 godine, pokazuju najnoviji podaci istraživanja Instituta za javno zdravlje 'Batut' o upotrebi duvanskih i srodnih proizvoda sprovedenog u Srbiji tokom decembra 2023. godine", rekla je za Tanjug Olja Ćorović iz Udruženja "Punim plućima". Ona navodi da od karcinoma pluća u Srbiji godišnje oboli gotovo 7 hiljada ljudi, a nažalost umre više od 5 hiljada osoba:
"Jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja je rano otkrivanje raka pluća, što u Srbiji nije slučaj, jer se kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu, kada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene", kaže Ćorović.
Povodom svetskog dana bez duvanskog dima, Udruženje za borbu protiv raka pluća "Punim Plućima" organizovaće edukativno druženje pod sloganom "Danas nam je DUVAN dan".
"Odavno je poznato da je pušenje direktno povezano sa nastankom raka pluća, od kojeg u našoj zemlji svakodnevno umre 13 osoba. Po tome je Srbija među vodećim zemljama u Evropi. Međutim, uprkos činjenici da su više od 90 odsto obolelih od raka pluća pušači, zabrinjavajuće je da broj onih koji konzumiraju duvan u našoj zemlji stalno raste, a pogotovu među mlađim generacijama", upozorila je Ćorović.
Crna statistika i u Srbiji
Izgleda da koliko god se trudili, skretali pažnju na svim nivoima da su cigarete, duvan i elektorinske cigarete loše i pravo zlo po pitanju zdravlja, statistika ne ide u prilog.
Prema podacima iz 2022. godine, širom sveta najmanje 37 miliona mladih ljudi starosti od 13 do 15 godina koristi neki oblik duvana. U Evropi 11,5 odsto dečaka i 10,1 odsto devojčica ovog uzrasta su korisnici duvana (4 miliona).
Istraživanju o upotrebi duvanskih i srodnih proizvoda među populacijom starosti 18-64 godine u Srbiji koje je sprovedeno u decembru 2023. godine, više od trećine odraslog stanovništva (37,9 odsto) povremeno ili svakodnevno puši cigarete, u najvećem procentu osobe u starosnoj grupi 35-44 godine. Takođe, 85 odsto stanovnika uzrasta 18-64 godine navelo je da je izloženo duvanskom dimu u ugostiteljskim objektima, a 43 odsto na svom radnom mestu. Istovremeno skoro četvrtina anketiranih (23 odsto) navodi da je izloženo aerosolima elektronskih cigareta, a trećina (33 odsto) navodi da im to smeta. Prema rezultatima ovog Istraživanja, pušenje nije dozvoljeno u manje od jedne petine domaćinstava.
Zašto duvanska industrija cilja na mlade
Da bi nastavila da zarađuje milijarde dolara prihoda, duvanskoj industriji je potrebno da svake godine zameni milione kupaca koji umiru i one koji prestanu da puše. Da bi postigla ovaj cilj, radi na stvaranju okruženja koje promoviše prihvatanje duvanskih proizvoda među sledećom generacijom, uključujući slabu regulativu kako bi se osiguralo da njeni proizvodi budu dostupni i pristupačni.
Industrija takođe razvija proizvode i taktike oglašavanja koji su privlačni deci i adolescentima, dopirući do njih putem društvenih medija i platformi za striming.
Proizvodi kao što su elektronske cigarete i nikotinske kesice postaju sve popularniji među mladima. Procenjuje se da će 12,5 odsto adolescenata u Evropi koristiti elektronske cigarete u poređenju sa 2 odsto odraslih. U pojedinim zemljama, stope upotrebe oovih cigareta među školskom decom su dva do tri puta veće od stopa pušenja cigareta.
Duvanska industrija namerno prodaje smrtonosnu zavisnost mladim ljudima, stoga na Svetski dan bez duvanskog dima 2024, SZO poziva vlade i zajednicu za kontrolu duvana da zaštite sadašnje i buduće generacije i da smatraju duvansku industriju odgovornom za štetu koju uzrokuje, piše na sajtu Zavoda za javno zdravlje Pančevo.
