Paganska istorija novogodišnjih ukrasa
Smatra se da su mnoge praznične tradicije potekle od paganskih verovanja. Dolazak hladnog perioda se obeležavao različitim verzijama proslave zimske kratkodnevnice (takođe nazvana Jule u germanskim zemljama).
U Rimskom carstvu je to bio festival Saturnalija, to jest davanje počasti bogu Saturnu. On je bio predstavnik bogatstva, mira i poljoprivrede i svi bi uživali u hrani, piću i igri tokom ovih dana. Takođe, ukrašavanje sela i gradova su bili sastavni deo slavlja, kao i razmenjivanje poklona, jedan od naših omiljenih prazničnih običaja danas. Ovaj festival je bio obred za uspešnu i veselu predstojeću godinu.
Jelka, novogodišnjih zaštitni znak, bila je sastavni deo paganskih verskih običaja, uz druge vrste zimzelenih biljaka. Najviše su bile rasprostranjene u nordijskim zemljama i predstavljale su zaštitu od uroka. Kako bi se istakli drveni ukrasi na njima, korišćene su sveće koje bi bile zavezane ili slepljene voskom na grane. Pronalaskom struje, sveće su zamenjene svetiljkama godinama kasnije. Kada je engleska kraljica Viktorija videla ukrašene jelke prilikom putovanja u Nemačkoj, odlučila je da želi jednu za svoju sobu, pa se ovaj običaj proširio po ostatku Evrope. Hrišćani su preuzeli okićenu jelku i koristili je kao verski simbol u predstavama Adama i Eve, gde bi okačene jabuke na zimzeleno drvo aludirale na priču o zabranjenom voću.
Crvena i zelena su postale zaštitne boje zimskih praznika jer su drevni Kelti veličali božikovinu, koja bi preživljavala hladne dane bez gubljenja svojih jarkih boja. Kasnije, u 14. veku su se ove boje koristile za oslikavanje crkvenih paravana koji bi odvajali sveštenike od naroda. Smatra se da su zbog toga ove boje postala vrsta prikazivanja granica, pa se crvenom i zelenom simbolično obeležava linija između kraja jedne i početka druge godine.
Danas se tradicije razlikuju od kuće do kuće. Mnogima praznično ukrašavanje predstavlja verski običaj, ali ima i onih koji jednostavno uživaju u estetici i koriste ovo vreme za zabavnu i uživanje. Skoro na svakom ćošku grada ljudi postavljaju jelku, lampice, crvene i zelene čarape, bez preteranog razmišljanja o njihovom kontekstu. Iako nije neophodno znati detalje porekla svih običaja, dobro je biti svestan na koji način ljudi pronalaze i prikazuju lepotu godišnjih doba kroz različite vere u istoriji.
