Magazin
Teorija generacija: Šta je zajedničko ljudima sličnog uzrasta i da li je teorija primenljiva uvek
Šta je zajedničko ljudima rođenim u istom vremenskom razdoblju, koji su odrastali u istom (ili sličnom) okruženju - pitanje je koje već decenijama intrigira naučnike. Na njega se nadovezuju i mnoga druga pitanja: zbog čega se generacije smenjuju na 15 do 20 godina, da li se nakon 4 generacije ciklus ponavlja i da li je ovo primenljivo na sve zemlje ili samo određeno podneblje. Odgovore je dala takozvana teorija generacija, ali su se sociolozi mnogim konstatacijama usprotivili.
O razlikama između generacija govorili su još drevni filozofi, ali se sve do 19. veka njome niko nije bavio ozbiljno. Najveću popularnost takozvanoj teoriji generacija donele su dve knjige američkih pisaca (Štraus i Hau) , u kojima je glavni zaključak taj da postoje četiri arhetipa generacija koji se smenjuju jednom na svakih 15 do 20 godina.
Od bejbi-bumera do generacije Zed - šta je karakteristično za svaku generaciju
Bejbi-bumeri su generacija rođena između 1946. i 1963. godine. U mladosti bili buntovni i hrabri, bejbi-bumeri su bili generacija koja je diktirala pravila i prkosila stereotipima. Međutim, sa godinama su se oni "smirili" - postali zreliji, pragmatičniji i stabilniji.
Pripadnici generacije Iks rođeni su u periodu između 1964. i 1980. godine, u vreme kada su se mnoge stvari menjale munjevitom brzinom. Zbog okolnosti u kojima su odrastali, pripadnici ove generacije su morali da odrastu i pre vremena. Po mišljenju mnogih oni su oštri, pa čak i sebični, jer su im njihova osećanja i želje obično na prvom mestu.
Milenijalcima, odnosno pripadnicima generacije Ipsilon, se nazivaju oni koji su rođeni u periodu između 1981. i 1996. godine. Oni su "priča za sebe" - orijentisani na opštu dobrobit, vrlo tehnološki obrazovani, uvek nastrojeni optimistično i spremni da pomognu svima i u svakoj situaciji.
U generaciju Zed se ubrajaju svi rođeni između 1997. i 2012. godine. Možda i "najosetljiviji" od svih, Zumeri su ti koji su pokrenuli revoluciju na mnogim poljima: u poslu, emotivnim i društvenim odnosima, ekologiji, pa i umetnosti. Slobodnog duha i bezgranično kreativni, oni ne pristaju na kompromise, već teže ka tome da se pravila promene i to iz korena i u njihovu korist.
Zbog čega teorija generacija ipak nije primenljiva baš uvek
Od 19. veka pa sve do danas teorija generacija se primenjivala u mnogim sferama, ali je najviše korišćena u domenu marketinga i poslovnog menadžmenta. Ipak, i pored toga što je dosta truda uloženo da se ona razvije, stručnjaci iz oblasti istorije i sociologije smatraju da ona ima dosta mana.
Pre svega, ovakva teorija je isuviše generalizovana - karakteristike generacija apsolutno isključuju individualne osobine pojedinaca. Drugo, teorija je zasnovana prvenstveno na stanovnicima SAD - a znači, u obzir nisu uzete kulturološke osobine ljudi širom planete.
I treće, možda i najvažnije - teorija nema apsolutno nikakvo naučno uporište - autori nisu objasnili zbog čega je svakoj generaciji "dodeljeno" izmeđju 15 do 20 godina, kao ni zbog čega ciklus obuhvata samo te 4 generacije, odnosno vremensko razdoblje od oko 80 godina.
Naravno, iako teorija generacija ima svoje minuse, ona može poslužiti svrsi i koristiti se u kao podloga za kreiranje obrazovnih planova, programa stručnog usavršavanja i tome slično. Ono što treba imati u vidu jeste da je ne treba uzimati "zdravo za gotovo", već prilagođavati i podneblju i kulturološkim razlikama.
