Ovaj neobičan fenomen je otkriven kada je tim istraživača analizirao očitavanja moždanih talasa kod pacova tokom budnosti i spavanja. Očitavanja su vršena pre, tokom i nakon što su se životinje suočile sa izazovom prolaska kroz lavirint, kako bi se procenile preference njihovih nervnih ćelija dok su bile van lavirinta (na primer, tokom perioda odmora).
"Pozabavili smo se ovim izazovom povezujući aktivnost svakog pojedinačnog neurona sa aktivnošću svih ostalih neurona", kaže anesteziolog Kamran Diba sa Univerziteta u Mičigenu, a prema njegovim rečima, sposobnost praćenja preferenci neurona čak i bez stimulusa bila je važan napredak.
Novi pristup je značio da, pored povezivanja fizičkih prostora u lavirintu sa specifičnom neuronskom aktivnošću u realnom vremenu, tim je takođe mogao da radi unazad i mapira aktivnost neurona na određene tačke u lavirintu dok pacovi dremaju. Ovo je omogućeno kroz proces mašinskog učenja, upoređivanjem međusobnih odnosa neurona, umesto da svaki posmatraju izolovano.
Na osnovu neurona koji se aktiviraju tokom spavanja, a zatim ponovo tokom sledećeg pokušaja lavirinta, pacovi nisu samo sanjali o mestima koja su već posetili u lavirintu, već su radili i na otkrivanju potencijalnih novih ruta.
Ovo su značajni nalazi u proučavanju načina na koji se aktivnost specifičnih neurona odnosi na određena mesta. To je dinamičan proces i čini se da je uključen u mozgu koji spava.
Kada su pacovi ponovo uvedeni u lavirint nakon spavanja, aktivnost neurona merena tokom njihovog sna je donekle predviđala nove načine na koje su istraživali svoju okolinu. Poklapanja nisu bila precizna, ali su bila dovoljno bliska da nagoveste vezu između snova i budućih namera.
"Možemo da vidimo ove druge promene koje se dešavaju tokom spavanja, a kada vratimo životinje u istu sredinu po drugi put, možemo potvrditi da ove promene zaista odražavaju nešto što smo utvrdili dok su životinje spavale", kaže jedan od neuronaučnika koji je učestvovao u studiji.
"Nije nužno da tokom sna jedina stvar koju ovi neuroni rade jeste da stabilizuju sećanje na iskustvo", smatraju naučnici, koji su zaključili da san pomaže da formiramo sećanja, a iako su se u ovoj studiji posmatrali samo pacovi, verovatno je da se nešto slično dešava u ljudskim mozgovima - neka vrsta probe za buduće avanture.
Događaji u našem mozgu dok spavamo nastavljaju da fasciniraju, jer utiču na sve, od načina na koji učimo do načina na koji se mozak štiti, a ova najnovija studija pruža malo više uvida, prenosi "Sajens alert".