Magazin
Duga strana medalje: Veća je verovatnoća da će sportisti pobediti ako su egocentrični i manipulativni
Vrhunski sportisti su hvaljeni kao heroji, često imaju status božanstva i primer su mnogim ljudima širom sveta, ali njihov uspeh ne oblikuju samo treninzi, vežbanje i izbalansirana ishrana, nego i određene osobine koje i nisu baš za pohvalu, rezultati su nove studije.
Usporene snimke sa Olimpijskih igara ili finalnih mečeva svi pamtimo i uvek nam se ureže u sećanje šampion i njegovo predano vežbanje, godine truda i neverovatna snaga. Međutim, vrhunski sportisti moraju da pokažu "zlonamerne" osobine ličnosti da bi pobedili kao što su egocentričnost, nemilosrdnost i manipulisanje, navode istraživači sa Univerziteta Notingem Trent.
"Specifične karakteristike koje se smatraju zlonamernim u društvenim okruženjima veoma su relevantne u sportu. Okruženje visokih sportskih dostignuća često može privući ljude koji se osećaju superiorno, nemilosrdni su u potrazi za pobedom i imaju pojačano uverenje da mogu uticati na druge u cilju sopstvenog uspeha", rekao je glavni autor studije Džozef Stenford i dodao:
"Važno je imati pozitivan odnos trener-sportista da bi se postigao uspeh. Da bi pobedili, sportisti i treneri moraju da nastupaju zajedno pod velikim pritiskom, često u zahtevnim i stresnim situacijama. Naši nalazi sugerišu da treba da razmotrimo kako će ličnosti komunicirati zajedno u sportskoj areni".
Kako je teklo istraživanje
Istraživači su ispitivali ličnosti i kvalitet odnosa više od 300 elitnih sportista plivača, triatlonaca i biciklista, i njihovih trenera koristeći niz utvrđenih mera.
Oni su posebno obratili pažnju na teoriju ličnosti odnosno "mračnu trijadu", koja se sastoji od narcizma, psihopatije i makijavelizma (strateška eksploatacija i obmana).
Iako se ove osobine negativno doživljavaju u opštoj populaciji, one mogu imati prednosti u okruženju visokih performansi kao što je vrhunski sport. Do sada nije poznato kako ove osobine mogu uticati na odnos između sportista i trenera:
"Naše istraživanje pokazuje zašto se neki treneri i sportisti 'bore' da rade zajedno. Njihove jedinstvene osobine ličnosti otežavaju izgradnju pozitivnog odnosa", pojašnjava dr Laura Helej.
Što je trener bio egocentričniji, slabije su bile reakcije sportiste, ističe se u studiji objavljenoj u magazinu Personality and Individual Differences, a prenosi Dejli mejl. Takođe, trener i sportista bi imali manje poverenja jedno prema drugom, da su na sličan način egocentrični. Analiza ide dalje i govori da su treneri bili manje posvećeni i manje voljni da daju sve od sebe za svoje sportiste kada su uočili visok nivo nemilosrdnosti ili psihopatije. Sportisti sa visokim nivoom nemilosrdnosti su se osećali manje opušteno kada su radili sa svojim trenerom i manje su ih poštovali. Kada su treneri prijavili veću sposobnost manipulacije ili veći nivo makijavelizma bili su manje pohvalni prema svojim sportistima.
Smeh poboljšava atletske performanse
Smejanje može da umanji napor i poboljšava atletske performanse, ističu sa Univerziteta u Ulsteru. Trkači su koristili 2,8 odsto manje energije kada su se smejali, a osmeh može pomoći sportistima da se opuste i smanje napetost mišića, čineći aktivnost lakšom.
