Nalazi novog testa sugerišu da ljudima postaje sve teže da naprave razliku između razgovaranja sa programom veštačke inteligencije i ljudskim sagovornikom kada komuniciraju sa njima jedan-na-jedan. Učesnici su pomoću onlajn komunikacije nasumično dobijali AI ili ljudskog sagovornika, pa su imali zadatak da postavljaju niz pitanja kako bi pokušali da utvrde da li je s druge strane čovek ili AI program.
"Razgovori su trajali do pet minuta, a na kraju su učesnici doneli sud o tome ko (ili šta) priča s njima", objasnio je jedan od autora studije iz San Dijega, Kameron Džons. "U roku od pet minuta, učesnici su mogli da pričaju o svemu što su želeli (osim da govore uvredljive stvari, za koje smo koristili filter da bismo ih sprečili)."
Primenjena su tri različita modela veštačke inteligencije, a iako su pravi ljudi većinom uspešno ubedili učesnike da su zaista ljudi (oko dve trećine vremena), rezultati sugerišu da u stvarnom svetu ljudi verovatno neće moći da procene da li razgovaraju sa čovekom ili AI sistemom.
"U stvari, u stvarnom svetu, ljudi bi mogli biti manje svesni mogućnosti da razgovaraju sa AI sistemom, tako da bi stopa obmane verovatno mogla biti još veća. Mislim da bi to moglo imati loše implikacije za buduću primenu AI sistema, jer će možda moći da se koriste za prevare ili dezinformacije," naglasili su autori.
Takođe je otkriveno da je učesnicima bilo najteže da identifikuju AI program tokom kratkih onlajn razgovora. Ova zapažanja sugerišu da bi ljudi uskoro mogli postati sve nepoverljiviji prema onima sa kojima komuniciraju na mreži, jer će mnogi strahovati da li komuniciraju sa čovekom ili četbotom.
"Zainteresovani smo za pokretanje nove verzije studije za tri osobe, gde učesnik istovremeno razgovara i sa čovekom i sa sistemom veštačke inteligencije, pa mora da otkrije ko je ko", dodao je Džons.
"Razmatramo testiranje druge vrste podešavanja veštačke inteligencije - na primer, da AI programu damo pristup vestima uživo i vremenskoj prognozi. Konačno, zainteresovani smo da testiramo da li je veštačka inteligencija poseduje ubedljive sposobnosti da se proširi i na druge oblasti, kao što je ubeđivanje ljudi da veruju u laži, okreću se ka određenim politikama ili doniraju novac nekom cilju."