Roditeljski postupci koji narušavaju emocionalnu vezu sa detetom

Jedno od najmoćnijih oruđa koje roditelji imaju za podizanje svoje dece je prirodna emocionalna veza koja postoji između njih i njihovog deteta. Deca koja osećaju bliskost sa roditeljima imaće veću želju da ih poslušaju. Pored toga, ova veza je neophodna za emocionalnu stabilnost deteta. Nedavno psihološko istraživanje koje je proučavalo ljude u četrdesetim godinama, čiji su roditelji bili emocionalno distancirani, dovelo je do zaključka da su ispitanici često bili depresivni i da su osećali emotivnu prazninu. Takođe, imali su više poteškoća u prilagođavanju na radnu sredinu i nove društvene situacije.

Greške koje dovode do prekida emocionalne bliskosti

1. Na dete obraćate pažnju samo kada ono uradi nešto pogrešno

Iz nekog razloga češće se primeti nešto loše, a dobro se podrazumeva. Kada dete nešto ispusti, mi to odmah vidimo i komentarišemo, ali kada pažljivo drži predmet u malenoj ručici, ćutimo, čak i ne primetimo.

Treba razumeti da dete pamti kada uradi nešto pogrešno, roditelj odmah obrati pažnju na njega. Njegov zaključak: pravljenje greške = pažnja. Broj komentara i grdnji na njegovo ponašanje, proporcionalan je želji deteta da se sakrije i udalji od roditelja.

 2. Ne hvalite svoje dete

Najverovatnije će sada svi roditelji pomisliti:"Ja uvek hvalim svoje dete". Reči hvale u duhu "bravo", "dobro" i "super" po stoti put, dete doživljava kao praznu frazu. Takva pohvala uvek ima negativnu stranu - dete se oseća potcenjeno.

Ovde je reč je o "kvalitetnoj” pohvali, kada je roditelj pažljiv prema detetu i vidi šta je tačno uradilo. Treba pohvaliti konkretno ponašanje, jer na taj način razvijate samopouzdanje kod deteta i sposobnost da vidi rezultat svojih postupaka.

 3. Ne razgovarate sa detetom o njegovim ali ni svojim emocijama

"Nemoj da plačeš", "Nemoj da si tužan", "To je glupost", "S mamom je sve u redu, nešto joj je upalo u oko" -  su fraze koje dete otuđuju od roditelja. Dete oseća da njegove emocije nisu prihvaćene, isto tako i kad ga roditelj laže o svojim. Kakav zaključak može da izvede? "Da, loše je pokazati svoje emocije, čak ni roditelji te neće razumeti". 

Važno je da pričate o svojim emocijama, ali i dati detetu priliku da priča o svojim emocijama i problemima, bez komentara u stilu "ne treba tako da se osećaš".

4. Mislite da je vaše dete premalo da bi samostalno donosilo odluke

"Mami je hladno - obuci džemper" je šala koju ste sigurno svi čuli. Međutim, deca ponekad zaista bolje znaju šta žele. Dete može samo da bira koje pantalone da nosi, sa kim da se igra, koje igračke da deli - ova lista se može nastaviti unedogled.

Ponuditi detetu izbor znači razvijati njegovu samostalnost i odgovornost. Budite uz njega kao navijač, koji mu pruža podršku. Uostalom, svi mi, uključujući i decu, imamo pravo na greške. Deca imaju pravo da izaberu pogrešnu stvar, donesu pogrešnu odluku i iz toga izvuku zaključak (uz pomoć roditelja), i nastave da biraju dalje.

5. Provodite malo vremena zajedno

Sedenje pored deteta i gledanje u telefon, dok dete skuplja slagalicu, se ne računa u provedeno vreme sa detetom. Prići mu i skupljati ih umesto njega - takođe se ne računa. Učestvujte u njegovoj igri, na taj način ga možete nečemu naučiti ili vi naučiti nešto od njega, odnosno saznati šta vaše dete zanima i šta ga brine.

Kvalitetno vreme je sposobnost da se prati inicijativa deteta u igri, tako da se ono oseća važnim, a da u roditelju vidi prijatelja.

Deci je potrebna bezuslovna ljubav i prihvatanje. Ne zaboravite na važnost kontakta sa detetom, čak i ako ste umorni. Ako razvijete emocionalnu bliskost i čvrst odnos sa detetom dok je malo, to će umanjiti sve eventualne poteškoće koje donose sledeće faze u odrastanju.