Magazin
Kofeinska zavisnost se prenosi putem gena, ustanovili su naučnici
Ljubitelji kafe će navesti hiljadu i jedan razlog zašto je vole: ona daje energiju, ima bogatu aromu, može poslužiti i kao povod za druženje, na kraju krajeva. I sve to jeste tačno, ali postoji još jedan razlog zbog čega se u ljudima javlja strast prema kafi - ona je zapisana u genima.
Ljudi se dele na dva tipa: na one kojima dan ne može početi bez šoljice jake kafe i one koji su apsolutno ravnodušni prema ovom okrepljujućem napitku. Istina, ljubav prema ispijanju kafe dolazi sa godinama, ali ona nije uzrokovana samo okruženjem ili dinamikom života, već i genetskim predispozicijama, prenosi ruska Gazeta.
Sklonost ka kofeinskoj zavisnosti nam je u genima
Da se sklonost ka kofeinskoj zavisnosti prenosi putem gena ustanovili su naučnici Medicinske škole Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu, i to nakon veoma dugog i opsežnog istraživanja. Analizirajući podatke više od 130 hiljada ispitanika iz Sjedinjenih Američkih Država i još preko 334 hiljade podataka stanovnika Velike Britanije, naučnici su utvrdili da postoji međusobna povezanost određenih gena i zdravstvenih parametara i strasti prema kofeinskim napicima.
Jedna stvar je još uvek nepoznanica
Po rečima vodećeg autora studije, doktora Abrama Palmera, analiza svih podataka dovela je do nedvosmislenog zaključka: zavisnost od kofeina je nasledna. Drugim rečima, deca od roditelja "dobijaju" gen (ili gene) koji utiču na to da se u kasnijem dobu kod njih u manjoj ili većoj meri razvije težnja ka konzumaciji kafe i drugih napitaka sa kofeinom. Naučnici, međutim, nisu uspeli da ustanove da li i na koji način posedovanje ovih gena nekako utiče na fizičko zdravlje dece.
Sklonost ka kofeinu i predispozicije ka mentalnim oboljenjima
Ipak, kada je reč o mentalnom zdravlju, istraživači su uspeli da pronađu povezanost između kofeina i promena u ovom domenu zdravlja. U određenim slučajevima analiza je pokazala da postoji pozitivna korelacija između navike ispijanja kafe i sklonosti ka depresiji, anksioznosti i bipolarnim poremećajima. Zbog čega je to tako naučnici nisu uspeli da objasne, te se u narednom periodu može očekivati i nastavak istraživanja na ovu temu.
