Zašto volimo ljuto
Jedna od teorija koja objašnjava našu ljubav prema ljutom leži u kulturnom i genetskom nasleđu, prema kome biramo ljutu hranu jer nas ona štiti od virusa i mikroba, a kada naši receptori koji se nalaze u usnoj duplji "osete" ljutinu, do mozga dolazi impuls koji govori da je hrana koju jedemo bezbedna.
Postoji i druga teorija koja je vezana sa zadovoljstvom koje imamo prilikom osećaja ljutine. Doktor Pol Rozin, profesor psihologije na Univerzitetu u Pensilvaniji, tvrdi da je konzumacija ljute hrane jedna vrsta "ograničenog rizika" i "benignog mazohizma".
Ipak, ljuta hrana u našem telu zaista izaziva neku vrstu odbrambene reakcije - prilikom konzumacije ljutog povećava se broj otkucaja srca, ubrzava se disanje, a mozak počinje da luči adrenalin. Istu reakciju naš organizam ima i prilikom doživljavanja straha, kao kada skačete sa "bandžija" ili se vozite na rolerkosteru, a ovakvi impulsi pored toga što na neki način uzbuđuju, šalju i drugi impuls, a to je smirenost, jer podsvesno znamo da je sve u redu.
Skovilova skala ljutine - kako da znamo koliko je nešto ljuto
Skala ljutine zavisi od vrste paprike. Farmaceut Vilbur Skovil je 1912. godine kreirao skalu za merenje ljutine - njena merna jedinica SHU dobila je naziv upravo po njemu, a zasnovana je na osetljivosti na kapsaicin, aktivni sastojak koji daje ljutinu.
Tako, prema Skovilovoj skali ljutine, popularna paprika babura nalazi se na samom dnu, budući da je njen SHU jednak nuli. Kod ljute "halapenjo" papričice SHU vrednosti idu od 2.500 do 10.000, a poznati sos "Tabasko" prema Skovilovoj skali ljutine ima vrednost 3750. Papričica "Karolina riper", čija veličina ploda ne dostiže ni 4 centimetra, smatra se najljućom na svetu, i verovali ili ne, njen SHU je čak 2,2 miliona!
