Magazin
Mozak tinejdžera stari brže nakon pandemije
Stres vezan za pandemiju, uticao je na razvoj čitave generacije tinejdžera. Brže starenje mozga kod ove grupe dece, pokazuje da su oni doživeli ozbiljan stres
"Karantin je završen, ali to ne znači da smo mi u redu. Postoji ozbiljna povezanost mentalnog zdravlja i dece tokom pandemije", rekao je Jan Gotlib, profesor psihologije na Stanford Univerzitetu, a čiji tim je sproveo istraživanja o uticaju pandemije na razvoj tinejdžerskog mozga, prenosi "Vašington post".
Ova je prva uporedna studija, koja je proučavala i upoređivala skenirane snimke mozga kod tinejdžera pre i nakon pandemije. Pre pandemije, starenje mozga kod dece, proučavano je samo u slučajevima hroničnog stresa, traume, zapostavljanja ili zlostavljanja.
"Ništa nismo znali o efektima pandemije na mozak dece. Očekivali smo uobičajene reakcije kao kod stresa, ali nismo znali koliko će biti jake", rekao je Gotlib. Iako su istraživači znali da su tinejdžeri skloniji depresiji, anksioznosti i strahovima, rezultati su pokazali da će biti još osetljiviji na depresiju, anksioznost, zavisnost i ostale mentalne bolesti, kao i da će imati povećan rizik od razvoja malignih bolesti.
Upoređivanjem snimaka sa magnetne rezonance kod 128 dece, jedne polovine pre, a druge polovine nakon pandemije, došlo se do zaključka da je došlo do promena u dva dela mozga, hipokampusa i amigdale, oblasti u mozgu koje kontrolišu pristup nekim sećanjima i pomažu regulaciju straha, stresa i drugih emocija. Takođe su pronašli stanjeno tkivo u korteksu mozga, delu koji je zadužen za kognitivne funkcije. Iako su ove promene na korteksu mozga normalne u razvoju adolescenata, čini se da je pandemija ubrzala ovaj proces, smatraju istraživači.
Šta ovo znači za društvo? Tinejdžeri i mladi ljudi imaće dugoročne posledice na mentalno zdravlje, pa će u skladu sa tim biti potrebna i veća podrška čitavoj grupi ljudi u budućnosti.
Do ovih saznanja naučnici su došli dok su radili potpuno drugo istraživanje. Naime, oni su ispitivali kakav je uticaj depresije među polovima, kada je počela korona. Ispitivali su i snimali mozak kod 220 dece, uzrasta od 9 do 13 godina. Za sada se ne zna da li će ove promene ostati, ili se menjati na dalje, ali je plan da se prate snimci razvoja mozga ove grupe dece i naredne dve godine.
"Pratite svoje tinejdžere i potrudite se da dobiju svu pomoć koja im je potrebna, ukoliko pokazuju simptome depresije ili anksioznosti", preporuka je profesora Jana Gotliba.
I dok su mnogi zabrinuti, neki naučnici smatraju da ne bi trebalo prebrzo da se zaključuje, i da bi sledeće istraživanje trebalo da se bazira na odgovorima na pitanje - kako se mozak prilagodio novim promenama.
